Zovem se Snežana Racić, iz Subotice sam. Posedujem motocikl Suzuki Intruder 600, moj „Black Devil“. Kao što svaki bajker da ime svom ljubimcu, tako sam uradila i ja.

Za ljubav prema motorima je „kriv“ moj deda. Sa 9 godina me naučio da vozim, a sa 14 godina kada sam položila za mali motor kupio mi Tomos. Ufff kad se setim, motorom sam išla u srednju školu. Suzuki GN 125 je došao ubrzo, jer sa godinama odrastanja dolazi želja za jačim motorom i brzinom.

U periodu odrastanja moje dece nisam bila aktivna, nekako sam sve potisnula i željno isčekivala svoje dane. Podršku sam uvek imala, prvo od svoje dece, pa od roditelja. Jedini problem je bio kod mog oca što sa motorom dolazi i tetovaža, to nije mogao da prelomi. Vremenom je sve prihvaćeno.

Taman kada sam mislila da je moje vreme došlo, spreči me bolest i borba sa rakom. Kako je bolest napredovala tako je moja želja bila još jača. Sedanje na motor, vožnja, pucanje šavova, bolnica, pa opet motor. Nije me dao, a ni ja njega. Pobedila sam zajedno sa mojim motorom.

Prva veća tura dolazi sa ženama bajkerkama i prva moto ženska štafeta, gde ja odlučujem da dokažem prvo sebi da ja to mogu. Uspeh, sreća, suze radosnice, za sad taj uspeh, prvu vožnja sa mojim Suzuki Intruderom 600. Zavolela ga, ne obožavam ga. Savršen položaj tela, široke ručke i pogled u pravcu prirode, tu nestajem, idem dalje.

Zbog neprijatnih situacija u životu i ismevanja žena na motoru, jer se smatra da je to samo za mušku populaciju, našla sam se u Ekipi MRAK, gde je žena ravnopravna sa muškarcima, poštovana i čuvana.

Ekipa velikih prijatelja, bajkera, ljudi koji uživaju u vožnji i druženje sa prijateljima mi daje snagu za dalje, za veće ciljeve. Od ove godine sam i sama postala vođa Ekipe MRAK.

Sam početak motora i mog posla kojim se bavim nije baš išao na razumevanje pojedincima. Bavim se šivenjem. Pojedinci nisu razumeli da vodim dva života. Volim da šijem, da stvaram i kažem što su želje luđe ja ću da ih ostvarim. Volim tu svoju kreativnost.

Sada kada bez problema zasučem rukave i štrče moje tetovaže, parkiranog motora ispred radnje, dobijam samo njihovo oduševljenje.

Sa svojih 48 godina sam našla sebe baš na ovom motoru. Volim čopere i taj vetar u kosi i slobodu što nosi. Život je jedan, iskoristite ga najbolje što možete.

I zato, devojke, žene slušajte svoj instikt, on će vam reći koji motor da izaberete, jer smo različite, ali u ovom moto svetu iste, isto volimo i isto dišemo.

Suv put, vidimo se na putu.

Autor: Snežana Racić

Ostavi komentar

Ostavi komentar