Ja sam Ana Radžić, pravnica, origamista, bluz usna harmonikašica i motociklistkinja, a ovo je moja moto priča!

Često me pitaju otkud ja u moto priči, da li je motor oduvek bio moj san, neka maštarija iz detinjstva ili možda uticaj društva ili kakve ljubavi. Ne, moja priča uopšte nije toliko romantična. Moja moto avantura je moj rođendanski poklon samoj sebi!!!

Ja zaista nisam maštala o motoru kao klinka, motor nije bio deo neke moje porodične tradicije, niti sam se kretala u društvu motociklista, a nisam imala ni dečka bajkera, koji bi me uveo u celu priču.

Ideja o motoru mi se tiho prišunjala i rasla u meni, sve dok nije postala jedna od onih ideja koje, prosto, ne možete da ignorišete.

U vreme kada sam počela da razmišljam o motoru, jedan moj drugi hobi je tada bio u ekspanziji.

Svirala sam usnu harmoniku po bluz festivalima i klubovima širom Srbije i regiona, u bendu sa kojim sam oduvek maštala da sviram i svi moji snovi su bili ispunjeni!

Da, moj san iz detinjstva je bila usna harmonika!

Oduvek sam pričala da ću kad tad naučiti da sviram usnu harmoniku, makar to bila i samo jedna pesmica koju ću odsvirati za svoj 40. rođendan.

Na žalost, zbog spleta raznoraznih okolnosti jako sam kasno počela da je sviram, tek sa nekih 30 i kusur godina, ali sam do tog famoznog 40. rođendana bila u stanju da odsviram ne samo onu jednu pesmicu, već sam godinama svoje rođendane slavila upravo svirajući harmoniku po bluz klubovima i to baš sa svojim bendom iz snova, „Blue Family“!!!

Spoznaja da sam ja prva žena na ovim prostorima koja je uplovila u svet bluz usne harmonike je samo doprinela mom još odgovornijem odnosu prema instrumentu i pokušaju da taj, pomalo zaboravljen, instrument dodatno promovišem i pomognem svim potencijalnim harmonikašima da se odvaže i krenu u svoju bluz avanturu, bilo pružanjem informacija, upućivanjem na časove kod velikana naše bluz scene ili pozivima da gostuju na mojim svirkama.

Kako sam svoj cilj ispunila mnogo pre tog famoznog 40. rođendana trebalo je smisliti neki novi izazov, a morate priznati da su bluz i motori nekako prirodan spoj!!!

Svirajući sa svojim bendom kod MC Arhangela u klubu, kasnije i na moto skupu u Petrovcu na Mlavi i gledajući te divne, prelepe mašine, ideja se nekako sama nametnula, isprva stidljivo, bojažljivo, pa onda svakim danom sve hrabrije, govoreći tihim glasom u mojoj ludoj glavi da bi baš to bio savršen izazov i poklon samoj sebi za 40. rođendan!!!

To je bilo to. Odluka je pala i više nisam mogla nazad!!!

Glas u meni je stalno ponavljao: „Ja želim motor, želim da putujem motorom i upoznajem svet na jedan novi način“!!!

Kako se 40. rođendan bližio dani su mi postali ispunjeni listanjem oglasa, čitanjem bezbrojnih tekstova o motorima i potragom za savršenim ljubimcem!!!

Kako ja volim klasične motore, a želela sam da počnem sa manjom kubikažom, izbor je pao na malenog Suzuki GN 125.

Imala sam sreće da pronađem zaista divan primerak. Nazvala sam ga Djolence i on danas ima počasno mesto u mojoj garaži!!!

Uglavnom, svoj 40. rođendan sam proslavila svirkom na koju sam se dovezla svojim Djolencetom, sa dozvolom za punu A kategoriju u novčaniku!!!

Jedan rodjendan i dve ogromne želje skinute sa liste životnih ciljeva, zar to nije sjajno?

Danas imam i svoju ljubimicu, kojoj tepam Debela, a u pitanju je čuvena Inazuma, odnosno Suzuki GSX 750!!! Odličan motor, klasičnog izgleda i baš po mom ukusu.

Nešto što stalno ističem, a što je pomalo neočekivano je da mi je motor, koji se na ovim prostorima i dalje smatra za tipično mušku “stvar” i hobi, zapravo u život doneo mnogo divnih, predivnih žena, motociklistkinja, sa kojima delim strast i ljubav prema dvotočkašima!!!

Upravo ta divna poznanstva, te sjajne jake žene, ta naša druženja i zajedničke vožnje smatram za najvredniji deo ove moje moto avanture, nešto što je oplemenilo moj život na toliko mnogo nivoa.

Naše vožnje su nešto neprocenjivo. Taj skup raznih životnih priča, iskustava, karaktera, emocija i snova je svakoj od nas doneo toliko mnogo, nekako kao da zajedno rastemo sa svakim kilometrom, postajemo još bolje, jače, otvorenije i hrabrije, a opet emotivnije, nežnije sa jos više ljubavi u našim srcima. Nakon svake vikend vožnje čini nam se kao da život više nije toliko strašan, ni težak, a ni ponedeljak tako sumoran!!!

Prošle godine smo se okupile oko prve međunarodne moto štafete “Women Riders World Relay” i stavile time Srbiju na mapu ženske svetske moto scene. Imale smo oko 50 učesnica, što je veoma impozantan broj, s obzirom na to da se cela ideja oko štafete tek zahuktavala u ostalim zemljama.

Medijsku pažnju, koju smo učestvovanjem na štafeti privukle, iskoristile smo da skrenemo pažnju javnosti na značaj preventivnih pregleda u borbi protiv raka grlića materice i dojke, noseći roze maramu oko ruke, kao simbol, tokom trajanja čitave štafete, što su prihvatile i učesnice u mnogim drugim zemljama. Roze marame oko ruke, tokom naših vožnji, nosimo i dalje, kao podsetnik svim ženama da moraju da misle na sebe!!!

Štafeta nas je povezala i sa bajkerkama iz zemalja bivše Jugoslavije, sa kojima danas negujemo čvrsto i iskreno prijateljstvo!

Neke od njih su bile gošće prvog ženskog moto kampa “MAD”, organizovanog prošle godine u Srbiji, koji je bio kruna svega onog dobrog na našoj ženskoj moto sceni.

MAD – Moto avanturu za devojke, u vidu edukativnog moto kampa za žene motociklistkinje, je osmislila Tijana Guberinić, a Društvo motociklistkinja Srbije, kao i sve ostale devojke na dva točka su ideju podržale i pomogle u njenoj realizaciji! Kamp je bio apsolutni uspeh i nezaboravna avantura za sve nas koje smo učestvovale!!!!

Ove godine je, na žalost, „MAD“ morao biti otkazan usled situacije sa korona virusom, što mi je posebno žao jer su trebale da nam dođu drugarice i koleginice na dva točka iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Crne Gore, Rumunije, Bugarske i mnogih drugih zemalja.

Kako je moja prva velika moto avantura bila odlazak sa drugaricom Adelom, 2018. godine, u Sloveniju, gde su nam divne Moto Mrhe (slovenacke motociklistkinje okupljenje oko facebook stane „Moto Mrhe“) ulepšale svaki trenutak i svaki kilometar u predivnoj Sloveniji, nekako sam se radovala što ću napokon moći da im uzvratim gostoprimstvo i provozam se sa njima po našoj Srbiji, pored druženja u samom kampu.

Naročito sam se radovala dolasku mojih moto drugarica iz Hrvatske, sa kojima me veže prelepo ali, na žalost, za sada samo virtuelno drugarstvo, jer još nismo imale prilike da se upoznamo, iako se već više od godinu dana svakodnevno družimo na našoj viber grupi.

Nadam se da ćemo se sledeće godine okupiti iz svih krajeva i da ništa neće pokvariti sjajne planove i ideje koje imamo.

Još jedan od mojih hobija je i origami, drevna japanska umetnost savijanja papira. Origami je divna i vrlo korisna veština, iako na prvi pogled deluje samo kao igra i način da se prekrati vreme. Origami je odličan učitelj, uči nas strpljenju, postupnosti, redu, radu, preciznosti i disciplini. Nema preskakanja koraka, nema žurbe, skraćivanja postupka, nema polovičnog rada, ukoliko želite dobar rezultat, odnosno lepu origami figuru, morate dati celu sebe i verovati u svoje umeće.Godinama sam radila kao predavač i organizator origami radionica za Japansku Ambasadu i drago mi je što sam uspela da svu lepotu stvaranja, koju origami nosi sa sobom, prenesem na mnogu dečicu i odrasle, koji su dolazili na predavanja i radionice.

Tu moju ljubav i predanost origamiju, kao i želju da tu ljubav prenesem dalje, primetio je i nagradio Ambasador Japana u Srbiji, gdin Tošio Cunozaki, uručivši mi 2013. godine specijalno priznanje za nesebičan doprinos i razumevanje japanske kulture i unapređenje odnosa Srbije i Japana. To je za mene bila ogromna čast i slika srebrnog ždrala i plaketa, koje sam tom prilikom dobila, imaju posebno mesto među mojim uspomenama.

Neko bi se možda zapitao, kakve veze imaju motori, bluz i origami? Osim što se radi o lepim hobijima, u pitanju su veštine, koje svako uz mnogo ljubavi, predanosti, želje i strpljenja može da savlada.

Svaka nova životna veština oplemenjuje našu ličnost kroz prizmu novih znanja, iskustava, osećaja stvaranja i napredovanja, postignuća. Ljudi koje novi hobiji donose u naš život su takođe neprocenjivo blago, kroz njih i sami rastemo, razvijamo se i postajemo bolji i veći ljudi, bilo kroz pozitivna ili, na žalost, ponekad i negativna iskustva.

Na nama je da učimo kroz sve što nam se u životu dešava i da se trudimo da svakoga dana budemo bolji nego što smo to bili juče.

Kroz svoja tri hobija, upoznala sam svet na jedan drugi način!!! Upoznala sam sebe i pomerila svoje granice, ostvarila sam svoje želje, planove i snove i napravila mesta novim, jer čovek zaista umire samo onda kada prestane da sanja, mašta i nada se i kada dozvoli da u njemu nestane ono radoznalo dete koje svojim iskrenim očima i čistim srcem upija svet oko sebe, želeći da magija otkrivanja nikada, ali baš nikada ne prestane!!!

Motori, bluz i origami, ako mene pitate, savršen su spoj!!!

Kad god da poželim da otputujem ili posetim kakav moto skup, ja sednem na moju Debelu, ponesem harmonike i malo papira i eto zabave. Društvu zasviram koju na uvce i napravim im po koji origami suvenir, koji će ih podsećati na trenutak u kojem smo svi ponovo bili srećna i razdragana deca, koja se raduju životu!!!!

Ono što bih poželela da prenesem drugima je želja da se usude, da budu hrabri, da maštaju i sanjaju, da se ne plaše da budu drugačiji, da neguju svoju posebnost, da rastu i ne plaše se promena i nepoznatog, da se životu raduju i od njega uče i da nikada sebi ne dozvole da poveruju da nešto ne mogu, ili nisu u stanju, samo zbog toga što drugi tako misle… nemojte slediti stazu onih koji se nisu usudili i nisu smeli da budu ono što jesu!!!

Volim Vas sve i vidimo se negde na putu… nosim harmonike i papiriće, a vi ponesite svoje srce i svoje hobije, pa da zajedno negde, nekad stvaramo magiju!!!

https://www.youtube.com/watch?v=Rb53WCeDJP4

https://www.youtube.com/watch?v=dxYU4lEG16c

https://www.youtube.com/watch?v=YA8o4oXJyTg

https://www.youtube.com/watch?v=OLlKyjmlbhw

Ostavi komentar

Ostavi komentar