Većina modenih motora pruža podesive sisteme vešanja ali većina vozača se plaši da eksperimentiše sa ovim kako ne bi nešto poremetili. Ipak, zašto ne iskoristiti mogućnost da svoj motor još više prilagodite sebi i svom stilu vožnje? Naš prvi savet bi bio da pravite beleške dok čačkate oko vešanja, tako da uvek možete da se vratite jedan korak u nazad ili na tačku sa koje ste počeli. Ova mogućnost podešavanja je tu kako bi vama udovoljila, i zbog toga je bitno da razumete šta znače i kako funkcionišu.

U osnovi, prednje vile i zadnji amortizer na vašem motociklu služe kako bi upijali rupe i neravnine na putu i održali točkove na putu u svakom momentu. Dobro vešanje pruža komfor i dobro prijanjanje. U ovom tekstu pokušaćemo da vam što više približimo i pojasnimo kako vešanje funkcioniše, i pružimo vam osnovne veštine potrebne da unapredite kvalitet vožnje svog motocikla. Počinjemo sa najosnovnijim aspektom vešanja, oprugama.

Standardna opruga je obična metalna torziona šipka namotana u oprugu. Vazdušne opruge se ponekad koriste, uglavnom na zadnjem vešanju Harley putnih motora, ali čak i obične opruge imaju komponetnu vazdušnog vešanja jer postoji mala zapremina vazduha u viljušci koja se kompresuje kada se viljuška skuplja. Opruge su odlične za vožnju po neravnom terenu. Kada točak naiđe na neravninu, opruga se skuplja (jer je potrebno manje energije da bi se savila opruga nego da bi se podigla težina motocikla) pretvarajući kinetičku energiju točka u zarobljenu energiju unutar opruge. Kada točak pređe preko rupe, energija zarobljena unutar opruge se ispušta, opruga se razvija i točak se gura na dole, prema podlozi.

Tvrdoća opruge utvrđuje se težinom potrebnom da bi se opruga savila do određene tačke. Tvrdoća opruge meri se u Njutima po milimetru (N/mm) ili kilogramima po milimetru (kg/mm). Na primer, opruga od 0,85kg/mm će se sabiti 1mm kada se na nju stavi 0,85kg težine. Stavite 8,5kg težine na istu oprugu i ona će se sabiti 10mm. S tim na umu, jasno je da sila koju opruga ispušta kada se razvija zavisi od toga koliko je prethodno bila sabijena. Opruge mogu biti različite;  sa jednom utvrđenom tvrdoćom, više različitih nivoa tvrdoće (slaganjem različitih opruga) i progresivne (različite tvrdoće unutar jedne opruge, što se postiže različitim nivoom namotavanja na jednoj opruzi). Obične opruge, sa jednom tvrdoćom su najlakše za rad i najlakše se razumeju. Neki proizvođači koriste progresivne opruge kako bi napravili balans između komfora i podrške za vozače različitih težina i uslova. To je nesavršeno rešenje kada ne znate ko će voziti motocikl.

Opruge dozvoljavaju točkovima da reaguju na podlogu, ali one takođe definišu visinu motocikla i kako motocikl reaguje na prebacivanje težine prilikom ubrzavanja, kočenja i skretanja. Bez odgovarajućih opruga,  visina prednjeg i zadnjeg dela motocikla ne bi bila odgovarajuća, što bi uticalo na samu geometriju šasije i samim tim na kvalitet vožnje. Za savršenu kombinaciju udobne i kontrolisane vožnje potrebne su vam opruge koje su dovoljno meke da upijaju neravnine i rupe ali i dovoljno tvrde kako se vila ne bi sabila do kraja i kako ne bi dolazilo do uvijanja rama prilikom kočenja i ubrzavanja. Čak i kada su točkovi motocikla odvojeni od zemlje, opruge u prednjoj viljušci su i dalje malo sabijene. Ovo se zove preload ili ti početna jačina opruge. Podešavanje jačine opruge (preload) neće uticati na samu oprugu ako ona nije progresivna ili opruga sa više nivoa tvrdoće i preload se poveća dovoljno da ima uticaja na mekši deo opruge. Kod običnih opruga, preload utvrđuje količinu sile potrebne da bi se vešanje pokrenulo iz potpuno razvijene pozicije i sile potrebne da bi se vešanje sabilo do kraja. Dodavanje preload-a sprečava da se vešanje sabije do kraja, kao što bi to učinilo i dodavanje ulja u vilu (kako bi se smanjila količina vazduha i poboljšao se efekat vazdušne opruge). U suštini, menjanje početne tvrdoće opruge utiče na efektivni raspon opruge koji se koristi. Ipak, najveća uloga preload-a je podešavanje visine motocikla kao i podešavanje ulegnuća. Količina opruge koja se koristi kada vešanje ulegne pod težinom samog motocikla zove se slobodno ulegnuće, a količina koja se koristi pod težinom motocikla i vozača zove se vozačko ulegnuće. Koliko ulegnuća je prava mera? Generalno pravilo važi da je od jedne četvrtine do jedne trećine ukupnog hoda  dovoljno za vozačko ulegnuće, jedna trećina od toga za slobodno ulegnuće. Za većinu uličnih motocikala, vozačko ulegnuće je odprilike 30 do 40mm, dok je kod offroad motocikala, sa dužim ukupnim hodom vile to 60 do 75mm. Kruzeri, skuteri i ostali kratkoturažni motocikli mogu imati i samo 25mm ulegnuća.

 

Anatomija opruge

Verovali ili ne, dve opruge sa slike su potpuno iste tvrdoće. Koliki god broj namotaja bio, tanja šipka znači mekša opruga. Takođe, za bilo koju debljinu šipke, više aktivnih namotaja doprineće mekšoj opruzi. Gornja opruga ima tanju šipku ali manje namotaja i iste je tvrdoće kao donja opruga koja ima više namotaja i deblju šipku. Još jedna interesantna činjenica: poređajte opruge jednu na drugu i ukupna tvrdoća će se smanjiti jer se povećava broj aktivnih namotaja. Iste ove opruge poređajte jednu pored druge i ukupna tvrdoća biće jednaka zbiru tvrdoća obe opruge. Na osnovu toga, moguće je staviti dve različite opruge u dve vile kako bi se ukupna tvrdoća fino podešavala.

U sledećem delu, više o tome kako konkretno podesiti vešanje i ostalim delovima i poslovima koje obavljaju amortizeri na motociklu.

[/vc_column][/vc_row]
Autor:
Marko Grbić