Ubrzan način života, svakodnevni pritisak i briga za egzistenciju, briga za pronalaženje posla i zadržavanje istog, nesređen saobraćajni sistem i svakodnevne gužve u saobraćaju itd. Sve su to stvari koje utiču na psihofizičke karakteristike vozača i čije posledice vidimo u svakodnevnom kršenju pravila saobraćaja, rizičnim i agresivnim ponašanjem koja neretko dovode do nastanka saobraćajne nezgode. Jedno zanimljivo istraživanje navodi podatak da je u 84% saobraćajnih nezgoda psihofizičko stanje imalo uticaja.

Mišljenja sam da ne postoji vozač koji nikada nije prekoračio brzinu i da sve nas kao vozače nerviraju represivne mere Saobraćajne policije u vidu radarskih kontrola. Da li su te mere opravdane i da li daju rezultate baviću se u nekom od narednih tekstova. U predhodnim tekstovima objavljenim na portalu dvatocka.com sam dosta pisao o uticaju brzine na nastanak saobraćajne nezgode. U nastavku teksta koji je pred Vama pokušaču da dam odgovor na pitanje kakav je uticaj brzine na zaustavni put vozila i na put kočenja.

Statistički podaci koji su nam trenutno dustupni na portalu Gradskog zavoda za javno zdravlje grada Beograda pokazuju da se brzina, kao uticajni faktor, prepoznaje kod jedne trećine svih saobraćajnih nezgoda i kod više od 50% smrtnih ishoda u saobraćajnim nezgodama. Drugim rečima, što je veća brzina duži je zaustavni put vozila. I što je veća brzina teže su posledice saobraćajne nezgode.

Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja (ZOBS) vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi: osobini i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosverskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima tako da može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi, ili ima razloga da predvidi.

Pogledajte video prilog Agencije za bezbednost saobraćaja, kolika je jačina udara pri brzini od 60km/h.

Prema istraživanjima (Taylor et al., 2000.; Elvik and Vaa; 2004., Lipovac, 2008.), smanjenjem srednje brzine za 1 km/h, broj smrtno stradalih će biti smanjen za 4%, a broj teško povređenih za 3%. S druge strane, ako se broj vozača koji ne poštuju ograničenje brzine dvostruko poveća, rizik nastanka nezgode se povećava za 10%.

Sudar vozila koje se kreće brzinom od 40 km/h sa pešakom ekvivalentan je padu sa drugog sprata zgrade, sudar pri brzini od 60 km/h padu sa petog sprata zgrade, dok pri sudarnoj brzini od 80 km/h padu sa osmog sprata zgrade!

Ako bi neko dete udario sa 50km/h, šansa da to  dete preživi je 20%. Dok pri sudarnoj brzini od 30km/h šansa za preživljenjem je 80%. Ovde pričamo o brzinama u naselju!

Pogledajte potresan video prilog o iznenadnom i naglom istrčavanju deteta na ulicu! (izvor youtube/Transport Accident Commission Victoria)

Evo još jednog zamiljivog podatka. Pri bzini od 50 km/h, vozilo u pokretu ima otprilike istu energiju kao 20 ispaljenih metaka. Svaki putnik u vozilu ima otprilike istu energiju kao dva ispaljena metka. To znači da ako automobil u kome sedi samo vozač, udari u pešaka brzinom od 50 km/h, to je kao da je u tog pešaka ispaljeno 22 metaka!

Zato je vrlo važno kada vozilom prilazimo pešačkom prelazu da svoju brzinu prilagodimo tako da u svakoj situaciji koju vidimo ili predvidimo možemo bezbedno da zaustavimo svoje vozilo ispred pešačkog prelaza. Takođe, na delu puta na kome se kreću deca i na kome postoje saobraćajni znaci o učešću dece u saobraćaju, da vozimo sa naročitom opreznošću, tako da možemo blagovremeno da zaustavimo svoje vozilo.

Pogledajte potresan video prilog o nezgodi sa pešakom koji se provlači između parkiranih vozila (izvor youtube/ Transport Accident Commission Victoria)

Koji je odnos brzine i zaustavnog puta?

Ako uzmemo da se krećemo brzinom od 50km/h za jednu sekundu naše vozilo prelazi  14m. Istraživanja pokazuju da je prosečno vreme reagovanja vozača od 0,8 do 1,2 sekundi. To je najidealniji slučaj, koji uključuje da je vozač psihofizički sposoban, da je koncentrisan na vožnju, nije umoran i pod dejstvom alkohola, ne koristi mobilni telefon, nije bolestan itd. Drugim rečima, pri brzini od 50km/h sve što bi nam izletelo u prvih 14m (dete, životanja, da auto ispred nas naglo zakoči itd.) udaramo ovom brzinom.

Pogledajte video prilog Agencije za bezbednost saobraćaja, koliko nam treba da se zaustavimo pri brzini od 100km/h

Na sledećoj slici koju je gospodin Živorad Fićović predstavio u svojoj knjizi „Ispit vožnje za desetku, Saobraćajni propisi i tehnika vožnje“, možete videti odnos brzine i zaustavnog puta.

Pogledajte video prilog o zaustavnim tragovima motocikla u zavisnosti od brzine (izvor: youtube/ASPravo)

Bitno je znati da se put kočenja povećava i sa kvadratom brzine! Pri dvostruko većoj brzini, put kočenja će biti 4 puta duži. Primera radi, pri brzini od 40 km/h put kočenja je 16 m, a pri brzini od 80 km/h je 64 m. Ovde sam uzeo u obzir idealne uslove. Ukoliko je kolovoz mokar, klizav, zaleđen,  put kočenja se znatno produžava.

Dužina puta kočenja zavisi od: brzine kretanja vozila, vrste i stanja pneumatika, tehničke ispravnosti vozila, opterećenja vozila, od stanja kolovoza (suv, mokar, klizav).

Poslušajte Bojaninu priču!(izvor youtube/ Čuvaj se!)

Zbog svega navedenog je bitno da poštujemo ograničenje brzine i da svoju brzinu prilagodimo celokupnom saobraćajnom sistemu. Ne znači da ćemo mi napraviti neki propust ili grešku, iako svi pravimo namerne i nenamerne greške u saobraćaju. Ali da bi se te greške ispravile bitno je da prilagodimo brzinu!

Pored represivnih mera treba uključiti i dodatne mere prevencije, obrazovanja i edukacije. Pitanje za nadlažne je zašto nemamo sistemsku podršku saobraćajnom vaspitanju i obrazovanju dece u osnovnim i srednjim školama? I zašto se ništa ne radi na promociji saobraćajne kulture?

  1. Literatura
    1. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (Službeni glasnik RS“, br. 41 od 2. juna 2009, 53 od 29. jula 2010, 101 od 30. decembra 2011, 32 od 8. aprila 2013 – US, 55 od 23. maja 2014, 96 od 26. novembra 2015 – dr. zakon, 9 od 5. februara 2016 – US, 24 od 26. marta 2018.)
    2. N. Marković, E. Smailović, D. Pešić, Indikatori bezbednosti saobraćaja koji se odnose na brzinu, III Međunarodna konferencija „Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici“, Banja Luka 2014. god.
    3. Ž. Fićović, Ispit vožnje za desetku, Saobraćajni propisi i tehnika vožnje, Beograd 2018. god.
    4. Bilten 1, Agencija za bezbednost saobraćaja, mart 2011. god.
    5. Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/422-uticaj-brzine-na-bezbednost-u-saobracaju

    6. https://www.sigurnestaze.com/web/blog/09/uticaj-brzine-na-nastanak-saobracajne-nezgode-i-na-njene-posledice.html

Ostavi komentar

Ostavi komentar