Da li znamo kočiti? Svaki vozač će odgovoriti: „Naravno!“, ali to nije uvek istina. Iskustva sa poligona sigurne vožnje nedvosmisleno pokazuju loše rezultate motociklista: vozači ne znaju u potpunosti iskoristiti silu kočenja.

Na poligonu vozač zna šta će se dogoditi. Površina puta je čista. Brzina je relativno niska. Jasno je naznačeno gde treba početi kočiti. Izuzetak je malo treme zbog prisutnosti instruktora i drugih učesnika. U tom slučaju, vreme reakcije vozača ne igra ulogu jer se sve zna unapred.

Čak i vrlo iskusan motociklista teško uspeva u prvom, drugom ili čak trećem pokušaju kočenja, pri brzini od samo 70 ili 80 km/h, da iskoristi 60% kočione sposobnosti motocikla. Svako ko je bio blizu 70% je zapravo prilično dobar. Zašto je tako?

Šta se događa tokom kočenja autom?

Vozači (motoristi i motociklisti) u svakodnevnom životu ne znaju koliko je neprijatan osećaj kada se vozilom koči svom snagom. Prvu pometnju naprave predmeti u automobilu koji polete sa sedišta. Takođe, telo vozača se pri kočenju i dalje kreće brzinom vožnje, tako da se vozač više ne oseća stabilno i sigurno, već se pomera u sedištu. Ako auto nije tehnički besprekoran, nagnuće se na jednu stranu ili će biti zanešen, bez obzira na ABS.

Na motociklu je osećaj još neprijatniji

Pri oštrom kočenju sa obe kočnice, usporavanje deluje prilično grubo na telo. Imate osećaj da glava lebdi, pogled izgubi širinu i nešto oštrine. Budući da usporavanje izaziva silovit prenos težine na prednji točak, viljuška snažno legne. To uzrokuje zastrašujući osećaj da će se motocikl prevrnuti preko točka. Ako vozač tokom kočenja gleda neposredno ispred prednjeg točka, situaciju dodatno pogoršava osećaj gubitka stabilnosti. U slučaju da vozač nije u stabilnom položaju biće pomeren u sedištu. Ako se tokom kočenja ne stisne kvačilo motor se može ugasiti, što dodatno komplikuje situaciju jer će zadnji deo motocikla početi da zanosi.

Merenje efikasnosti kočenja pri brzini od 80 km/h pokazuje da je prosečna stopa usporavanja (G sila) od 0,75 do 0,85. To ćemo nazvati srednjom žalošću, jer kočimo samo sa tri četvrtine potencijala.

Tek nakon nekoliko pokušaja motociklista stvarno oseća sa koliko snage je potrebno stisnuti ručicu kočnice i kako smiriti telo da bi se postiglo manje ili više optimalno usporavanje od 0,9 g, odnosno 9,0 m/s². U takvom usporavanju zaustavni put je za nekoliko metara lošiji od optimalnog, koji može postići motocikl.

Autor: MITJA GUSTINČIČ

Mitja Gustinčić je specijalizovani turistički novinar sa 35 godina staža. Koautor niza vodiča za moto izlete i autor priručnika „Magista vožnje motocikla“, jedine slovenačke knjige o vožnji motocikla. Pokrenuo je motociklistički časopis motoSI. Iskustva u vožnji motocikla i automobila je sticao na brzinskim trkama. Na putu je miran vozač.

Ostavi komentar

Ostavi komentar