Miša Hromčik je motorista koji svoja „putovanja maštanjem započinje“ i svoje avanture kao iskusni putopisac beleži i pretače u zanimljive putopise, kao poziv na putovanje i vodič kroz putovanje, na dvotočkašu.

Njegov poslednji putopis „Welcome to my country“ govori o moto avanturi koja je započela u Srbiji, a odvijala se tokom putovanja do Irana kroz Bugarsku, Tursku, Gruziju, Jermeniju i u povratku Rusiju, Ukrajinu, Moldaviju, te nazad u Srbiju. Kilometri i kilometri avanture, upoznavanje sa različitim zemljama, njenim stanovnicima i kulturama koje ih karakterišu, kiša, sunce, pesak, zemlja, oblaci i ogromna želja za otkrivanjem nepoznatog i tajanstvenog sveta planete Zemlja, čine okosnicu fabule utkane u redove ovog putopisa.

O svojim unutrašnjim razgovorima, promišljanjima na temu polaska u osvajanje drugog sveta, pripremama za putovanje, željama i strahovima, motivima i razlozima, radostima i rastancima, ljubavi, čežnji, strpljenju, te ponovnim susretima i suzama kroz smeh, intimno i otvoreno nam govori autor već u svojim uvodnim rečima, Miša Hromčik.

„Da te ne kidnapuju ili ubiju tamo? Zar tamo nije rat?, govorili su neobavešteni poznanici kada sam im na pitanje šta je sledeće odgovarao da mi je destinacija Iran. Nepoznavanje i neobaveštenost su najveći prijatelji mržnje, nacionalizma i netrpeljivosti.

Kao svaka zavisnost i mene je ova obuzela brzo, pre petnaestak godina- jedno putovanje, pa drugo, planiranja i maštanja počinju, a Maja, moja životna saputnica i podrška u svemu, samo posmatra i pita se koliko je daleko ovaj put.

I kada vidi da sam u mislima u nekoj pustinji ili na planini, negde daleko, pogleda me prekorno, kao neku od naše dve devojčice kada urade nešto što ne treba, ali ipak sa razumevanjem, i ja iz tog pogleda znam da sam srećan što je moja.

Nije se plašila za mene, jer je znala o Persiji skoro koliko i ja, svaki dan sam delio sa njom sve informacije, planove, priče i utiske o ovoj zemlji.

Putovanje počinje maštanjem, planiranjem, a ovo je počelo devet meseci pre polaska. Imao sam njenu podršku, jer je znala koliko me privlači ta zemlja. Trebalo je da na ovaj put odemo zajedni pre tri godine. Sredili smo vize, pripremili se, ali je moja supruga Maja, ostala u drugom stanju, a petnaestak hiljada kilometara na motoru sa stomakom nije dolazilo u obzir. Dva mala anđela, blizanke, devojčice Mija i Maša (zamenjena slova od Miša i Maja) koje smo dobili, jesu razlog zašto sam na ovaj put otišao bez nje.

U svakom od nas čuči dete koje bi radilo samo stvari koje ga čine srećnim: neko voli da peca, neko da gleda utakmice, neko to dete jednostavno sakrije duboko u sebi, a neko ga sputava isfoliranom ozbiljnošću sredovečnjaka.

Dete u meni, oslobođeno okova sada već skoro pedesetogodišnjaka,  hvala zvezdama, Bogu ili čemu god, ima mogućnost da putuje, upoznaje drugačije ljude koji ga ni reč neće razumeti, ali će mu pogledom i osmehom poželeti svako dobro, krstareći na dva točka ogromnim prostranstvima, u pustinji mahne nomadu ili u planini gorštaku.

I to mahanje, sunce u pustinji, vetar u stepi, sneg u planini, dovoljni su za sreću deteta u telu odraslog čoveka.“

Svako ko želi da probudi u sebi avanturistički duh skriven u najdubljim delovima svoga bića i krene na dalek put do Irana, neka mu ovaj putopis bude koristan i siguran vodič na tom putu.

Putopis možete poručiti direktno od autora na sledećim adresama:

https://www.facebook.com/hromcik

as.euro.start@gmail.com  

http://www.eurostart.rs/

Auto škola Euro Start doo
Dr Emila Gavrila 11a
Gimnazijska 8
Zrenjanin
Serbia

 

Neka avntura počne!

Ostavi komentar

2 Komentara

  • Ove izjave, tipa rat, nasilje, da li se bojis da ides….to je isto sto Ameri pricaju kad je potrebno posetiti balkan. Svaku zemlju cine ljudi, a ne politika.

    • Gledam samo ove fotografie i razmisljam kako jeste da mi zivimo bedno u odnosu na zemlje sa vidim standardom….ali ljudi ovde nisu svesni koliko teze i gore moze biti.