Uska silueta motocikla čini da ih vozači ostalih vozila (automobli i kamioni) često previde ili pogrešno procene njihovu brzinu. Motociklisti oko sebe nemaju bilo kakve zaštitne zone ili sigurnosne pojaseve, i direktno su izloženi udaru. Uvođenjem bezbednosnih sistema kod motocikala koje je i te kako izraženo posljednjih godina nije dalo proporcionalne rezultate kada je u pitanju broj povređenih i stradalih.

Na osnovu istraživanja Instituta za bezbednost iz Nemačke, rizik od stradanja motorista (sa smrtnim posledicama) u udesu je 17 puta veći nego kod vozača automobila i to na znatno manje pređenih kilometara na godišnjem nivou. Statistika kaže da je broj nesreća sa smrtnim ishodom u automobilskim nezgodama u zadnjih 15 godina u Evropi pao za oko 60 odsto,dok je kod motocikala pao za oko 35 odsto. Pogibije motociklista čine petinu ukupnih žrtava u saobraćaju.

Iako je ABS sve češće deo standardne opreme kod novih motocikala, vrlo malo vozača ima priliku da bude zaštićen ovim sistemom. Razlog za to je što je upotrebni vek motocikala mnogo duži nego kod automobila, pa je prosečna starost dvotočkaša čak i u Evropi oko 15 godina.

Veliki broj nezgoda motociklista na magistralnim i autoputevima je bio uzrokovan gubitkom kontrole nad vozilom, pri čemu je osnovni razlog prevelika brzina. Sa druge strane, u gradu motocikli obično imaju kontakt sa automobilima, a na brdskim putevima incidenti sa najtežim posledicama se događaju u krivinama.

Na šta treba da obrate pažnju vozači automobila:

  • silueta motocikla je uska pa je teško odrediti brzinu kretanja čemu pridonosi jako česta crna boja motocikla kao i odeće vozača koja ga čini još manjim i manje uočljivijim
  • gledati u retrovizor, motocikl svojim tehničkim karakteristikama ima mogućnost znatno jačeg ubrzanja (zbog odnosa težine i snage), zato iako se motocikl u jednom trenutku čini udaljenim u sledećem trenutku može biti jako blizu
  • pri dolasku na put uz prednost prolaza najmanje dva puta proveriti i uveriti se pre nego se uključe u saobraćaj
  • ukoliko u vožnji po ulici ili putu vide motocikl u levom retrovizoru koji i nema uključen pokazivač smera za pretpostaviti je da će učiniti radnju preticanja pa je najbolje pomeriti u desni deo trake i osloboditi mesto za sigurno preticanje

Na šta treba da obrate pažnju vozači motocikala:

  • predviđati poteze automobilista, a posebno im može biti sumnjiva nesigurnost vozača u situacijama kada se na takvom mestu nalaze parkirališta ili kad ponašanje odstupa od uobičajenog za taj odeljak puta
  • pripaziti na brzinu kretanja kojom bi se u opasnost mogli dovesti drugi učesnici u saobraćaju
  • obavezno je nositi odgovarajuću zaštitnu opremu (kaciga, jakna, rukavice, adekvatna obuća) koja može sprečiti teže povrede pri banalnim nesrećama (padovi pri manjoj brzini, kolizija sa vozilom pri manjoj brzini i slične situacije)
  • obavezno upaliti svetla
  • izbeći sindrom „kombija“ (kombi je najgori za motoriste. Pod kamion se može baciti i podvući, a preko auta preskočiti ili preleteti)
  • ne „zavlačiti“ se na branik automobila ispred
  • voziti sredinom trake, to ostavlja mesta za reakciju u slučaju izlaska sa puta bez prednosti prolaza
  • izbegavati crnu boju zaštitne opreme jer je teško uočljiva
  • pošto je glava najviši deo motocikliste nositi kacigu upečatljive boje sa reflektirajućim elementima
  • pri lošoj vidljivosti, kiši, snegu, u predvečerju ili u mraku preporučljivo je imati na sebi prsluk signalnih boja sa reflektirajućim elementima
  • izbegavati namerno proizvođenje buke auspuhom
  • pre vožnje odgovoriti na pitanja: da li u saobraćaju idem tehnički ispravan, da li u saobraćaj idem u skladu sa zakonom, da li sam uradio sve što je bilo u mojoj moći da budem viđen na putu

Ostavi komentar

Ostavi komentar