Serijalom „PAMET U GLAVU, PA ONDA NA MOTOR“ se trudimo da Vam objasnimo sve ono što jedan bajker treba da zna pre nego što sedne na motor. Nadamo se da ćemo na ovaj način pomoći novim bajkerima, a stare podsetiti na neke ključne stvari u vezi sa vožnjom motora. Cilj serijala je da se spreči i smanji broj nezgoda u kojima su bajkeri učesnici …

Upravljanje motorom zahteva visoku psihofizičku sposobnost vozača. Vozač mora da prilagodi svoje fizičke i psihičke osobine uslovima koji vladaju u saobraćaju. Bajker u toku vožnje najznačajnije utiče na bezbednost učesnika u saobraćaju, u momentu kada on svojim upravljanjem motorom rešava kompleksne saobraćajne situacije na putu. Rešavanje kompleksnih saobraćajnih situacija zavisi od nivoa stečenih i prilagođenih fizičkih, psihičkih i socijalnih osobina bajkera. Prilagođavanje ovih osobina saobraćajnom sistemu se vrši vaspitavanjem, obrazovanjem i uvežbavanjem. Od svih faktora koji utiču na bezbednost saobraćaja, uticaj  „ČOVEK“ je najdominantniji. Prema statističkim podacima, faktor „čovek“ na bezbednost saobraćaja utiče sa 95%.

Pa da počnemo:

Veoma je važno da kada vozite motor budete  skoncentrisani na vožnju. Ako počnete da razmišljate o stvarima koje nisu u vezi sa vožnjom moguće je da nećete biti u stanju da odreagujete kako treba.

ALKOHOL

Mnoge nesreće na drumu su uzrokovane alkoholom. Vožnja motora zahteva, kao što smo gore naveli, dosta pažnje, veštine i rasuđivanja, ali ne smemo da zaboravimo da je neophodno imati i  dobar osećaj za ravnotežu. Vožnja motora je, sama po sebi, dovoljno teška i bez alkohola, a pogotovo kada ste pijani. Ne vozite nakon konzumiranja alkoholnih pića.

LEKOVI

Mnogi medicinski preparati utiču na sposobnost upravljanja. Pojedini lekovi vozače čine nesposobnim za vožnju, odnosno utiču na vid, motorne sposobnosti, reflekse i koncentraciju. Zbog svega toga, ako koristite lekove pre nego što sednete za volan, obavezno treba da se posavetujete s lekarom ili farmaceutom. Za neke lekove važi nepisano pravilo da su opasni tek u kombinaciji s alkoholom, ali pojedini medikamenti, bilo da se radi o sedativima, lekovima za prehladu i grip ili alergiju, i sami mogu izazvati psihofizičke smetnje koje mogu doprineti da vozač napravi saobraćajni eksces, pa i ozbiljan udes.

UMOR

Vožnja motora zamara više nego vožnja automobila. Kada planirate put mislite i o tome kako će se umor odraziti na vašu kontrolu nad motorom. Umor je jedan od vrlo značajnih faktora rizika za bezbednu vožnju, a posebno je značajan bajkerima. Pod umorom se, u širem smislu, smatra opadanje radnog učinka posle produženog neprekidnog izvođenja fizičke ili mentalne aktivnosti. 

Umor je reč koja opisuje osećaj pospanosti, zamora ili iscrpljenosti. To je stanje kada telo opominje da treba da stanete, da se odmorite ili odspavate. Najbolji način da izbegnete umor je da se naspavate pre nego što krenete na put, a ukoliko već vozite i osećate umor, trebalo bi da stanete i odmorite. Odraslom čoveku je potrebno 8 sati spavanja za normalno obavljanje životnih aktivnosti pa i vožnje motora, dok je mlađim bajkerima, potrebno više od osam sati spavanja. Kada se smanji broj sati spavanja noću, akumulira se nedostatak sna i umor koji se jedino mogu nadoknaditi spavanjem. Umor takođe zavisi i od toga koliko dugo niste spavali. Ukoliko je period bez sna duži od 17 sati, znatno se povećava rizik od pojave umora.

UMOR NASTAJE POSTEPENO, A POSLEDICE I ZNACI UMORA JAVLJAJU SE IZNENADA I NEPREDVIDIVI SU!