Mnogi me pitaju kako sam se našla u trkačkim vodama. Verujem da mi često postavljaju to pitanje jer sam devojčica u sportu u kome dominira muškarac i neobično je videti da se i one trkaju.

Zovem se Nikol i živim sa porodicom u Americi. U oktobru 2016. godine, kada sam imala 10 godina, crtala sam za kuhinjskim stolom. Tada me je otac pozvao da pogledam video koji mu je prijatelj poslao. Pokazao mi je decu na svojim malim motorima (pocket bikes) koja su se trkala negde u Evropi. Pogledala sam ceo video i odmah zamislilasebe da sam jedno od dece na tim motorima. Rekla sam svom ocu da želim da radim isto što i oni. Nasmejao se i rekao: „Da, ok.“ Rekla sam mu da sam mrtva ozbiljna! Tata je rekao da će razgovarati s mamom o tome i to je bilo poslednje što sam čula. Uvek sam volela vožnju na zadnjem sedištu tatinog BMV S 1000 RR.

Dva meseca kasnije, mama i tata su se konačno dogovorili da me puste da vozim motocikl. Tata mi nije dao da vozim odmah. Naterao me je da sedim na motoru i pokazao mi gde se nalaze sve kontrole i kako svaka od njih funkcioniše. A onda me je jednoga dana pustio na ulicu. Gospode, bila sam slobodna! I tako je sve počelo.

Uskoro sa malog motora prelazim na veliki i na velike staze. Čeka me Moto America 2020 Mini kup za juniore i ja se s radošću pripremam za ovu trku.

Ostavi komentar

Ostavi komentar