Iz davnih vremena dvotaktnih motocikala istočnog bloka, ostala je zapamćena kilometraža od oko 50.000 kilometara koja pre ili kasnije zahteva “otvaranje motora”, radi intervencija na ležajevima, karikama, itd.

Ta vremena su davno prošla, ali sumnje u broj kilometara još uvek lutaju među motociklistima. Moderni motocikli su znatno pouzdaniji i kvalitetniji te sposobni za mnogo veće kilometraže. Čak i više nego što vlasnici očekuju.

Da li je na primer, 50.000 km puno ili malo, u mnogome zavisi od klase i namene motocikla.

Najduži radni vek, tj. velika kilometraža može se očekivati od putnih motocikala velike radne zapremine. To su čisto touring motocikli poput “Honde ST1300”, “BMW K1200LT”, adventure touring koje predstavlja “BMW R1200GS”, “Yamahe XTZ1200”.

Sport touring motocikli poput “Honde VFR”, “Suzukija GSXF” su takođe sposobni za velike kilometraže i nisu retkost. Dosta motocikala iz klase od 500-750cc, poput “Suzuki Stroma 650”, “Honde NC750” pokazali su se kao verni saputnici na turama širom Evrope i Amerike. Kruzeri ili bolje poznati kao “čoperi” gotovo da su neuništivi zbog relativno jednostavnih, velikih agregata, koji nisu opterećeni.

Preduslov za tako dug radni vek je redovno i kvalitetno održavanje koje podrazumeva sledeće (mada zavisi od preporuke proizvođača):

  • Izmenu motornog ulja i filtera u rasponu od 6.000 do 10.000 kilometara
  • Izmenu rashladne tečnosti na svake dve godine
  • Izmenu filtera vazduha na svake dve godine, pogotovo u uslovima gde vlada prašina
  • Podešavanja i eventualne zamene delova na sistemu ubrizgavanja ili karburatorima na svakih 25.000km
  • Podešavanje zazora u razvodnom sistemu (narodski podešavanje i kontrola ventila) na svakih 25.000km
  • Redovna zamena svećica
  • Ispravan akumulator sa pouzdanim reglerom

Kada se o motoru vodi računa, mogu se očekivati kilometraže od 200.000 pa i do 500.000 kilometara.

Sa druge strane, čisto sportski, enduro i “cross” motocikli mogu biti ozbiljno “narušenog” mehaničkog zdravlja čak i pri znatno manjim petocifrenim kilometražama.

Razlog leži u tome da je svaki sklop konstruisan zarad maksimalnih performansi pre nego dugotrajnosti. Zahtevaju kraće i opsežnije servisne intervale, što povlači veće finansijske izdatke te i specijalizovane majstore.

Usled velikih “stresova” na mehaničke sklopove, često se kao mera koriste radni sati pre nego kilometraža. Najčešće kod cross i enduro motocikala koji su namenjeni isključivo za rekreativnu vožnju van puta.

Kada govorimo o “civilnim” sportskim motociklima poput “Yamahe R1”, “Suzuki GSXR” i sličnim, njihov radni vek isključivo zavisi od kvalitetnog održavanja i načina upotrebe.

Kod vlasnika koji su se pridržavali fabričkih preporuka i vozili motocikl poštujući ga, kilometraže preko 50.000, pa čak i do 150.000 ne moraju biti presudan faktor za ispravnost.

Skuteri i maksi skuteri su još uvek “tabu” sa uvek prisutnom sumnjom. Skuteri brendiranih proizvođača od 125cc prelaze i do 100.00km. Veći, maksi skuteri i znatno više. Problem kod skutera je što su često zanemareni ili nestručno servisirani pogotovo po pitanju sklopa transmisije koja najviše “pati”. Sam agregat je retko problem.

Kako je nastala kilometraža?

Da li je kilometraža velika ili mala u mnogome zavisi od načina na koji su kilometri napravljeni.

Da li je to svakodnevna upotreba na kratkim gradskim relacijama? Da li je to nekoliko dugačka turistička vožnja? Gradska vožnja, česti hladni startovi, kratke relacije gde agregat ne dostiže radnu temperaturu, stvaraju više habanja sklopova od dugih dnevnih vožnji na otvorenom putu. Kako je motocikl korišćen, možete saznati uz par usputnih pitanja:

  • Da li idete na posao motociklom ili kolima?
  • Gde ste putovali?
  • Kako se motocikl ponaša u gradskoj gužvi leti?
  • Koliko troši po gradu?

Ukoliko pak kupujete motocikl ili skuter „na ime“ kupca, ova pitanja uglavnom nisu validna pa se morate služiti okom i logikom.

Tekst u celosti čitajte na portalu Polovniautomobili.com.

Ostavi komentar

Ostavi komentar