Kočnice na vašem motociklu imaju težak posao. Mi, vozači, očekujemo da jak pritisak na polugu zaustavi motocikl sa određene brzine za manje vremena i razdaljine nego što je agregatu bilo potrebno da istu tu brzinu razvije. Za primer ćemo uzeti BMW S1000XR. Od 0 do 160 km/h ubrzava za 6,1 sekundu  i 152 metra, dok usorava do kompletnog zaustavljanja za samo 5 sekundi i za manje od dve trećine razdaljine. Ove impresivne performanse su toliko impresivne zahvaljujući modernim hidrauličnim kočionim sistemima, koje se sastoje od sledećih komponenti:

Glavni kočioni cilindar

Bilo da kočite desnom rukom ili desnom nogom, kočioni cilindar pretvara mehaničku silu u hidraulični pritisak, tako što poluga gura klip cilindra, koji pritom gura kočionu tečnost. Jačina sile kojom pritiskate polugu, veličina poluge, i veličina klipa kočionog cilindra su osobine koje određuju količinu pritiska koji sistem stvara, što može biti i više od 10 bara.

Kočiona creva

Ova višeslojna creva prenose pritisak od kočionog cilindra do kočionih klješta i uglavnom se sastoje od Teflonskog unutrašnjeg dela  i spoljašnjeg dela od ojačanog najlona, Kevlara, ili od nerđajučeg čelika obloženog zatitnim slojem. Što jače crevo, to bolje, jer će širenje creva pod pritiskom smanjiti kočionu silu i osećaj na poluzi. Pošto gumena creva gube snagu tokom vremena, većina proizvođača preporučuje da se menjaju na svake 4 godine.

Kočiona klješta

Kočiona klješta su mesto gde udružene hidraulične sile najzad dolaze do izražaja. Pošto se kompletna sila prenosi iz kočionog cilindra preko male količine kočione tečnosti ravnomerno na znatno veću površinu klipova kočionih klješta, povećava se i količina sile na samom klipu. Kočiona klješta ili čeljusti, danas dolaze u dve opcije: standardna, dvoklipna i monoblok četvoroklipna. Četvoroklipna monoblok klješta pružaju znatno veću snagu i jači ugriz ali su zato i dosta skuplja i koriste se uglavnom samo na supersport motociklima. Razliku između ova dva tipa možete videti na slikama sa desne strane.

Kočione pločice

Ako neki deo kočionog sistema zaslužuje saosećanje, onda su to pločice. Njihov posao je da promene kinetičku energiju motocikla u toplotu, pomoću trenja, a mi želimo da one to rade tiho, pouzdano i da se ne zagrevaju previše. Nije čudno da se kočnice na uličnom motociklu prilikom agresivne vožnje ugreju i do 180 stepeni celzijusa, dok se pločice i diskovi na trkačkim motorima greju i preko 300 stepeni celzijusa. U nastavku, pročitajte o različitim materijalima kočionih pločica i njihovim osobinama.

Standardna klješta

Monoblok klješta

Kočioni disk ili doboš

Kočioni diskovi ili doboši prenose otpor pločica na točkove, a time in a gume. Diskovi su uglavnom napravljeni od nerđajućeg čelika dok su doboši od livenog gvožđa. Oba ova materijala pružaju površinu izdržljivu i otpornu na toplotu, na koju pločice vrše pritisak. Moderni diskovi imaju ili rupe ili kanale raznih oblika kako bi im se pomoglo pri hlađenju.

Kočiona tečnost

Kočiona tečnost je “magični” eliksir koji sve ovo omogućava. Ova tečnost je odgovorna zap renos sile sa kočione poluge  do pozadine kočionih pločica. Ne sme da ima osobine sabijanja kako bi efektivno prenosila pritisak bez gubitka, mora da bude niskog viskoziteta kako i bila kompatabilna sa ABS sistemima, da dobro podmazuje glavni cilindar, klipove i zaptivke, da ne bude korozivna i da ima veoma visoku tačku ključanja.Kočiona tečnost dostupna je u 4 varijacije: DOT 3, DOT4, DOT 5 i DOT 5.1.

Više o kočionoj tečnosti i razlikama u njenim varijacijama pročitajte u posebnom tekstu, posvećenom samo ovom eliksiru.

Kočiona tečnost – Kako odabrati pravu?

Radijalno postavljena klješta VS aksijalno postavljena klješta

Koja je razlika i šta se dobija?

Skoro svi moderni sportski motocikli imaju radijalno postavljena kočiona klješta i opšte mišljenje je da su bolja. Ali zašto?

Prvo, da pojasnimo razliku između radijalnih i regularnih (aksijalnih) kočionih klješta: Radijalne kočnice su pričvršćene šrafovima paralelnim sa diskovima u odnosu na aksijalne koje su pričvršćene šrafovima postavljenim na 90 stepeni u odnosu na disk. Radijalne kočnice uglavnom nudi bolju kompatabilnost diska i čeljusti i često su kruća i jača od aksijalnih. Krući kočioni sistem omogućava bolji kontakt između diska i pločica i time pruža više snage tj. jači ugriz i znatno bolji osećaj na poluzi kočnice.

Materijali kočionih pločica – odaberite po svom ukusu

Materijala koji se koriste za izradu kočionih pločica ima isto koliko i ukusa sladoleda u vašoj lokalnoj poslastičarnici. Mi smo za vas izdvojili tri najpopularnija.

Organik

Ove pločice su potpuno lišene metalnih sastojaka (i azbesta) i umesto njih koriste se mešavina gume, stakla i Kevlara, koja je otporna na toplotu. Organik pločice su najtiše od svih ali su zbog toga i najmekša opcija i najmanje troše diskove. Takođe su i najlakše za vaš novčanik. Loša strana ovih pločica je što traju kraće u odnosu na polu-metalne i sinter pločice, i prilikom agresivne vožnje, gube snagu. Organik pločice, najčešće se mogu naći na stariji motociklima, na manjim modernism motociklima in a zadnjim kočnicama većih modernih motora.

Polu-metalne

Ove pločice sadrže deo  metalnih materijala (uglavnom od 20 do 40 posto) u mešavini, kako bi se poboljšao nivo trenja i trajnost pločice kao i da bi se smanjio efekat gubitka snage prilikom jake upotrebe. Ove pločice su napravljene kako su vremenom automobili i motocikli postajali brži i zahtevali jaču kočionu snagu. Polu-metalne pločice su takođe prilično tihe, ne oštećuju diskove koliko sinter pločice i popularan su izbor za dosta motora.

Sinter

Ime se odnosi na process prizvodnje prilikom kojeg se koriste ekstremne temperature i pritisci kako bi se sabio metal u prahu (uglavnom bronza) i zalepio na pozadinsku ploču. Sinter pločice imaju veoma visok koeficijent trenja i odlično prenose toplotu, što ih čini odličnim za agresivnu vožnju i visoke temperature. Od tri navedena primera, pružaju ubedljivo najjači “ugriz” i najveću kočionu snagu i osećaj na poluzi ali su zato skuplje od ostalih, troše disk više i često traže malo višu temperature kako bi radile na svojih 100%.

Ispod možete videti uporednu tabelu sa ove tri vrste pločica i njihovim osobinama.

Oznake za jačinu trenja

Kočione pločice sa oznakom HH su najjače pločice koje možete kupiti, ali da li znate šta slovo H označava? Ova slova označavaju ocenu jačine trenja i specifično se odnose na koeficijent trenja. Prvo slovo se odnosi na koeficijent na pri normalnim radnim temperaturama, a drugo slovo na koeficijent pri ekstremno visokim radnim temperaturama od 350 stepeni celzijusa. Za kočione pločice za motocikle najčešće se koriste oznake G i H, gde G označava koeficijent trenja između 0.45 i 0.55. H je oznaka za najviši moguće koeficijent trenja i odnosi se na koeficijent od 0.55 i više.

Autor:
Marko Grbić