Ako ste u situaciji da su vam kočione pločice pri kraju i uskoro bi trebali da ih zamenite, nemojte samo da odete u svoj odabrani moto shop i kupite prve koje vam prodavac ponudi. Zašto? Zato što postoji znatna razlika u materijalima koji se koriste u izradi pločica i možda za vaš stil vožnje i potrebe neće odgovarati nešto što vam prodavac da nasumično odabrano.

Najčešće, kočione pločice spadaju u jednu od dve kategorije, sinter ili organik. Ovo se odnosi na materijal i procese koji se koriste u izradi same pločice. Sinter pločice se proizvode od sitnih delova metala, najčešće legure bakra, i drugih materijala kao što su keramika, grafit i drugi metali kako bi se fino menjale karakteristike pliočice. Pod vrlo velikim pritiskom i temeraturom, ova mešavina se oblikuje i spaja u željeni oblik pločice, a potom se spaja sa metalnim delom, pozadinom kočione pločice. Većina kočionih pločica u prvoj ugradnji su sinter jer ovaj tip pločice nudi dobre performanse u svim uslovima, kao i dobru potrošnju pločice. S druge strane, sinter pločice utiču na potrošnju diska, zbog čega je većina diskova u prvoj ugradnji od nerđajućeg čelika, kako bi se ublažio ovaj efekat.

Organik pločice su uglavnom na bazi ugljenika i mogu sadržati keramičke i vlaknaste materijale. Ovi sastojci se mešaju i presuju u željeni oblik i spajaju sa pozadinskom metalnom pločom. Organik pločice su često jeftinije i pružaju slabiji početni ugriz ali u paru sa pravim diskom (od livenog gvožđa) mogu pružiti bolji osećaj i ukupne performanse od sintera. Uglavnom, organik pločice stvaraju dosta kočione prašine i ponekad imaju problema u mokrim ili hladnim uslovima.

Sinter pločice se takođe nazivaju i metalne ili sinterizovano metalne, što se odnosi na osnovu od legure bakra. Ali i organik pločice mogu sadržati neke metalne sastojke kako bi se pojačalo trenje, početni ugriz ili da se izmene određeni aspekti performansi pločice, što nam daje polu-metalne pločice. Takođe, pre više od 60 godina, razvijena je tehnologija u kojoj se u organik pločice dodaju različiti keramički materijali i tako su nastale keramičke pločice, koje su u suštini polu-keramičke pločice jer je osnova organik pločica. Ova tehnologija je od tada dosta napredovala i materijali koji su se tada koristili su zamenjeni jer je najviše korišten azbest koji je kancerogen i vrlo opasan, posebno prilikom proizvodnje. Naziv keramičke pločice se zadržao i sada se odnosi na pločice koje u sebi ne sadrže metal, već su u osnovi organik sa dodatim vlaknastim materijalima kako bi se promenili određeni aspekti performanse pločice.

Svi proizvođači moraju negde na pakovanju pločica da stave oznaku koja određuje koeficijent trenja u toplim i hladnim uslovima. Najčešće su to HH i GG oznake. HH oznaka, koja je najčešća na svim modernim pločicama, označava koeficijent trenja veći od 0.55 i u toplim i u hladnim uslovima. Prvo slovo se odnosi na hladne uslove, dok se drugo slovo odnosi na tople uslove. Ovo posebno može biti bitno kada vam je potrebno snažno kočenje, a niste stigli da ugrejete pločice do radne temperature. U ovome su se najbolje pokazale sinter pločice. Ukoliko naiđete na oznaku GG na vašim pločicama, ona označava koeficijent trenja veći od 0.45 ali ne veći od 0.55. Neki proizvođači su izmislili oznaku HH+, koja nije propisana kao jedna od standardnih i služi najverovatnije kao mamac za prodaju.

Što se tiče kočionih performansi pločica, najčešće gledamo sledeća tri aspekta: početni ugriz, kočiona moć i osećaj na poluzi. Dok krajnja jačina kočenja zavisi najviše od koeficijenta trenja, ostali materijali u pločici određuju jačinu početnog ugriza i osećaj prilikom kočenja. Ove karakteristike pločice mogu biti podjednako bitne kao trenje, u zavisnosti da li vam je potrebno brzo zaustavljanje do nule ili kontrolisano kočenje na ulasku u krivinu pri 130 km/h.

Prema ovome birate kakvu smesu materijala želite na svojim pločicama. Najčešći izbor su sinter pločice za uličnu vožnju, kao i za agresivniju vožnju na otvorenom putu ili na izlasku na stazu. Organik pločice se zbog svoje niže cene često koriste za zadnji točak, ali i na manjim motociklima kojima nije potreban snažan ugriz već kontrolisano kočenje i dobar osećaj. Polu metalne pločice su odličan kompromis između dva sveta i trebale bi da pružaju sličan ugriz kao sinter sa boljim osećajem koji pružaju organik pločice, ali ovo zavisi od proizvođača i od smese koje koriste. Najbolje je da isprobate više vrsta i proizvođača dok ne pronađete tačno ono što vama odgovara i vašem stilu vožnje.

Trkači najčešće koriste karbonske ili polu karbonske pločice koje najbolje performanse daju u paru sa trkačkim kočionim diskovima, takođe od karbonskih vlakana. Ovi diskovi i pločice daju odlične performanse uz veliku uštedu težine, ali dok ne dostignu radnu temperaturu rade vrlo loše i zato se ne preporučuju za uličnu upotrebu već isključivo za trke. Upravo zbog ovoga u kišnim i hladnim uslovima MotoGP timovi koriste čelične diskove umesto karbonskih.

[fpc_post_grid design=“design-4″ grid=“4″ show_date=“false“ show_author=“false“ image_height=“300″ limit=“8″ category=“217″ pagination=“false“]
Sending
Ocene korisnika
0 (0 ocena)

Ostavi komentar