Suzuki trenutno ima katastrofalnu MotoGP sezonu. Ko je kriv? Vozači, fabrika ili tim?

Većina nas voli i simpatizira Andreu Iannonea, i većinom je to zato što je smešan i interesantan. MotoGP karavan ima sreće što je pun raznih karaktera i lica. Od „mrgud“ kao što je Lorenzo, preko veoma smešnog i šarmantnog Petuccia pa do svima omiljenog Rossija. Tu negde između, nalazi se i Andrea Iannone, koji bi, po svojoj izjavi, da nije vozač MotoGP bio gangster.

Ipak, Andrea i se i dalje trka u MotoGP klasi i trenutno ima problem. Njegovi rezultati su lagano klizili od lošeg ka gorem tokom cele prve polovine ove sezone.

Ne može se reći da je ovo zato što Suzuki nije pružio saradnju. Kada su potpisivali ugovor, Suzuki se složio da Andrea iz Ducatija povede i svog šefa ekipe, ali su se s pravom usprotivili kada je želeo da povedeo celu svoju ekipu.

Trudili su se da mu omoguće da se oseća kao kod kuće svim snagama, jer kao što svi dobro znamo, srećan vozač je brz vozač. „U ovoj igri, 80% je u glavi vozača, a 20% u mašini ispod njega“ ne tako davno izjavio je jedan od najprepoznatljivijih šefova ekipa, Jeremy Burgess. „Tako da, ako vaš vozač želi zlatne ručke, date mu zlatne ručke“.

Što, kada malo razmislimo, možda i može pomoći Ianoneu, koji i sam voli malo „blinga“.

Iannone je pod stalnim kriticizmom u poslednje vreme. Ne može da napravi Suzuki da radi kako njemu odgovara i dosta mu je padova, tako da je odlučio da uključi tempomat i lagano završava trke. Ovo, sa jedne strane ima smisla, jer, zašto bi on rizikovao svoju glavu kad motor nije kako treba. S druge strane, motor nikad nece biti kako treba ako on ne rizikuje svoju glavu. Upravo za šta je on vrlo lepo plaćen.

Kada smo ga videli da se muči na početku šampionata, nije bilo previše čudno, jer su Desmosedici i GSX-RR potpuno različiti motocikli.

Ranije ove godine, Ianonne je deovao dovoljno samopouzdano: „Suzuki ima svojih pozitivnih tačaka, kao što su na primem veoma dobar grip na ivici, veoma visoka brzina u krivini i odličnu agilnost“ izjavio je Andrea u Le Manu, Maja meseca. „Ali kada ispravim motocikl imamo previše proklizavanja i podizanja na zadnji točak. Problem sa proklizavanjem je mix raznih stvari – možemo, na primer, koristiti više elektronske kontrole ali time samo kontrolišemo problem, ne rešavamo ga“.,

Do Barselone u Junu, bio je vidno potučen: „Potrebna nam je bolje elektornika (kontrola proklizavanja) ali glavna stvar je da kad god pokušam da kočim veoma jako i uđem u krivinu pod uglom, svaki put izgubim prednji kraj. Ne želim da padam, želim da završavam trke. Iz tog razloga vozim uvek bar pola sekunde ispod svog potencijala“.

Ianone je izgubio prednji kraj i izleteo sa staze i ranije ovog meseca u Nemačkoj. U tom trenutku se nalazio na 12. poziciji, 18 sekundi iza vodećeg i 0.76 sekudni ispod tempa vodećih vozača.

U stvari, Iannone ne pada puno. Pao je isto puta koliko i prošle godine, a do sada čak trećina ostalih vozača je palo više puta od njega.

Trenutno, Iannone je na odmoru, što može biti i dobro i loše. Može biti da se opušta i trenira negde daleko od gužve i ludnice, ali moguće je i da luduje sa ortacima na Ibizi. Koju je oduku u vezi ovog letnjeg odmora doneo, može uticati ne samo na ostatak ove sezone već i na ostatak njegove karijere.

Veoma je lako izgubiti se kada si profesionalni vozač. Oni su ustvari većinom potpuno obični momci sa neobičnom sposobnosti da voze motocikle veoma brzo. Onda, odjednom imaš milionče u banci, zabavljaš se sa manekenkama, putuješ po svetu, voziš Ferrarri… Živiš savršen život, zašto ga rizikovati na preko 350 km/h na motociklu?

Mnogi talentovani vozači dolaze na ovakvu prekretnicu u toku svoje karijere: da li da se zabavljam koliko god mogu dok radim ovo ili da se uozbiljim i bacim na posao?

Cal Crutchlow je priznao da je u jednom delu svoje BSBK karijere preterivao sa žurkama, ali je ipak razmislio i odlučio da se uozbilji. Cal je zabrinut da Iannone može da ode drugim putem.

Andrea protraćuje svoj talenat. Ja veoma dobro znam kako on vozi i kako može da vozi. Kada sam bo u Ducatiju video sam neke od njegovih podataka sa staze i on je bio njihov najbolji vozač. On radi neke neverovatne stvari, kao na primer kako u isto vreme koristi i gas i kočnicu“ izjavio je Britanac u jednom intervjuu.

Iannone ima problem, ali Suzuki ima veći problem. Sa jedne strane imaju novajliju koji je često povređen, a sa druge strane veoma talentovanog vozača koji je izgubio svoju putanju.

Kako popraviti ovu situaciju?

Za početak, trebalo bi pokušati tako što će Iannoneu dodeliti novog šefa ekipe. Marco Rigamonti može biti najbolji šef ekipe na svetu, ali kada vozač ne poznaje motor, a ni njegov šef ekipe ne poznaje motor i rezultati su loši, to je najlakša promena koju mogu napraviti.

Da stvar bude još bolja, Suzuki ima pravog čoveka za posao. Tom O’Kane radi u MotoGP šampionatu od kasnih osamdesetih, sa timom Roberts, sa Yamahom i Suzukijem. Najskorije, ovaj Irac je bio šef ekipe Aleix Espargaru, ali je oslobodio mesto Rigamontiju. On i dalje radi pri fabrici. O’Kane je razvio prvi kit za čuvanje podataka u toku vožnje na trkama i radio je sa svima, od Wayne Raineya pa do Espargara. Zna kako da zadobije poverenje vozača i lagano ga gurne u pravom smeru, što je upravo ono što Iannoneu treba.

Kao dugoročno rešenje, Suzukiju je potrebno više od dva vozača na startu, jer dva nije dovoljno. KTM uglavnom ima dva vozača ali u Nemačkoj su takođe imali Mika Kalia. Napredak je bio ogroman.

Ne možete zamisliti razliku koju kada imate tri vozača u odnosu na dva“ izjavio je redovni vozač KTM Bradley Smith. „Do kraja prvog treninga imali smo podatke za sve gume, što puno za nas. U prevodu, sve je u toku vikenda išlo mnogo brže i lakše“

Suzuki je sa dva vozača još od kad su predstavili RGV500 1987. godine, što može objasniti zašto imaju samo dve titule u poslednjih 30 godina.

Suzukijev šampion sveta iz 1993. godine, Kevin Schwantz se često nalazio u sličnoj situaciji kao Iannone. Amerikanac je bio jedini brz vozač na Suzukiju, tako da fabrika nije imala nikog drugog ko bi ima dao objektivniji pogled na situaciju.

Naravno, Schwantz se veoma razlikovao od Iannonea. On bi vrlo rado „rizikovao celo telo za pobedu“ (njegove reči).

Suzukijev menadžer MotoGP tima, Davide Brivio je zatražio da fabrika poveća svoju prisutnost na startu, ali Suzukijevi menadžeri timova to isto traže već decenijama.

Suzuki je reagovao na ovu nemilu situaciju: zamenili su MotoGP direktora Satoru Teradu bivšim trkačkim šefom Shinichi Saharom. Ali kako to može biti rešenje? GSX-RR nije odjendom postao najgori motocikl na stazi. Vozači su ti koji nisu na svojih 100%, iz jednog ili drugog razloga: manjak iskustva ili manjak predanosti.

Schwantz veruje da je smena Terade Saharom bio pogrešan potez, iz razloga što Iannoneu šalje pogrešnu poruku. „Sve što je urađeno, daje Iannoneu šansu da kaže da je nešto drugo problem, ne on sam“ rekao je Schwantz.

Suzukijev prvi prioritet mora biti da Iannonea dovedu na pravi put. Nov šef ekipe može biti način da se dovede u red, da mu poraste samopouzdanje i da mu se prebaci fokus sa Ibize na stazu.

Istini za volji, Iannone je na svom Facebook profilu obajvio nekoliko snimaka i slika sa letnjeg odmora i deluje kao da je i sam odlučio da je možda vreme da se uozbilji, ali ne možemo biti sigurni dok ne vidimo rezultate na stazi ili bar za početak u boksu.

Pomenute slike i video možete videti u nastavku.

1 2 3 37