Pedesete godine dvadesetog veka predstavljale su zlatno doba za Triumph, iako je ova dekada počela prodajom fabrike rivalskoj firmi, BSA. Dve firme su međutim, nastavile da paralelno postoje, predstavljajući jedna drugoj zdravu konkurenciju.

Novi soj Triumph-ovih motocikala najavio je 1953. godine model Terrier. Njegova mala jednocilindrična četvorotaktna mašina zapremine 149 ccm predstavljala je prvu »unit« konstrukciju. To znači da je sada menjač bio deo mašine, a ne odvojeni sklop sa sopstvenim podmazivanjem, kao što je bio slučaj kod ostalih modela. Već sledeće godine sledio je model Tiger Cub od 199 ccm koji je bio veoma uspešan motocikl, i stekao ogromnu popularnost, pa je uskoro u potpunosti zamenio Terrier-a. Ostali modeli su postepeno prelazili na »unit« konstrukciju, pa se njihova kategorizacija vrši na »pre-unit« i »unit« motocikle.

Model Tiger 110 pojavio se 1954. godine, i u suštini je predstavljao sportsku verziju Thunderbird tvina od 645 ccm. Dobio je oscilacionu zadnju viljušku i veću prednju kočnicu. Sledeće godine je ova mašina ugrađena u motocikl Amerikanca Johnny Allen-a, koji je bio oblika cigare i dugačak čak 4.27 m. Ovim motociklom Allen je na slanom jezeru Bonneville postigao maksimalnu brzinu od 311 km/h. Sledeće godine je NSU postigao brzinu od 340 km/, ali je samo nekoliko meseci kasnije Allen sa svojim Triumph-om postavio novi rekord od 344 km/h.

Poneseni ovim uspesima ljudi iz Triumph-a su odlučili da to obeleže novim, najbržim modelom, koji je nazvan po mestu gde se desilo ovo obaranje rekorda – Bonneville T120. Oznaka 120 je označavala da je ovaj model u stanju da razvije 120 milja na sat, to jest oko 200 km/h. Ovo je definitivno najpoznatiji model u Triumph-ovoj istoriji, i motocikl koji je bio predmet snova i obožavanja cele jedne generacije ljubitelja motocikala. Bio je to 1959. godine kada je nastao motocikl koji gotovo da nema paralelu u današnjem dobu. Jednostavno, on je u pravom trenutku predstavljao mešavinu spartanskog izgleda i vrhunskih performansi uz neverovatno cool ukupni imidž cafe racer-a. Početak šezdesetih godina je definitivno bio period apsolutne vladavine Bonneville-a, koji je prosto zasenio sve tada postojeće motocikle. Njegova mašina je usavršena 1963. godine kada se prešlo na »unit« konstrukciju.

Originalni Boneville T120 sa modernim "remake" modelom

Iako je Bonneville bio sasvim dobar putni motocikl, ipak je bio fantastična osnova za razne trkačke verzije. Već 1959. godine Malcolm Uphill je na njemu uspeo da premaši magičnih 100 milja na sat, prosečnu brzinu u jednom krugu. Na trci izdržljivosti 500 milja Thruxton-a Uphill i Tait su pobedili na Bonneville-u, a to je dovelo do stvaranja ograničene serije Bonneville Thruxton modela koji je razvijao 54 KS i dostizao maksimalnu brzinu od 225 km/h.

Program Triumphovih velikih dvocilindraša početkom šezdesetih godina sastojao se od tri osnovna modela: 6T Thunderbird, TR6 Trophy i T120 Bonneville. U to vreme sa dalekog istoka počinju da se pojavljuju novi igrači na moto tržištu, i u Triumphu postaju svesni opasnosti koja će uskoro zapretiti iz tog pravca.

Malcom Uphill

Zbog toga Edward Turner odlazi 1960. godine na put po Japanu i posećuje Hondu, Yamahu i Suzuki. Vraća se duboko impresioniran njihovom proizvodnjom, visokim standardima kvaliteta, naprednom tehnologijom i ogromnim brojem proizvedenih motocikala. Dok u Triumph-u nikada nisu dostigli nedeljnu proizvodnju nekog modela od 1000 komada, Japanci su toliko proizvodili u jednom danu. Greška celokupne, tada najjače engleske moto industrije bila je u mišljenju da će se u Japanu zadržati na proizvodnji motocikala male radne zapremine, a da će oni koji žele veliki i ozbiljan motocikl morati da se obraćaju samo Britancima.

Iako je seme propasti već bilo posejano, sredinom šezdesetih Triumph je bio veoma zdrav i izvozio je čak 60 posto proizvodnje, uglavnom na tržište SAD. Osnova Triumph-ovog razvoja i dalje je bila evolucija, a ne revolucija. Harry Sturgeon je 1967. godine nasledio Turner-a na čelu fabrike, i suočio se sa glasinama da iz Japana dolaze 750-tice, pa je bilo neophodno preduzeti nešto čime bi se kontriralo nadolazećim velikim dalekoistočnim motociklima.

Bert Hopwood i Doug Helle u tišini su razvijali novi trocilindrični Triumph 750 za 1965. godinu. Iako je trocilindrična mašina bila teža, uspešno je ubačena u postojeći ram, i sa lakoćom je postizana brzina od 200 km/h. U trci sa Hondom Triumph je sa ovim modelom nazvanim T150 Trident, za dlaku pobedio. Naime, on je predstavljen u septembru 1968. godine, samo mesec dana pre nego što se pojavila Honda CB 750 Four. U direktnom poređenju, oba motocikla su razvijala približno istu brzinu, ali je Triumph bio mnogo bolji u ponašanju na putu.

Triumph Trident je odmah pobedio na Ostrvu Man, a 1970. pobedio je i na prestižnoj trci Bol d Or u Francuskoj. Međutim, katastrofa se uprkos ovim uspesima neumitno nadvijala na Triumph-om i celom britanskom moto industrijom. Već 1970. godine Sturgeon je umro, a nasledili su ga nesposobni ljudi koji nisu imali sluha za dešavanja u moto svetu. Cela BSA grupacija se ljuljala iz temelja zbog kadrovskih problema i neverovatno loše poslovne politike. Zdravi profit koji je tokom šezdesetih Triumph prikupio nije bio dovoljan. Pokušavajući da spreči propast, britanska Vlada 1973. godine formira koncern Norton Viliers Triumph. Protivno volji ljudi iz Triumph-a nova uprava planira zatvaranje pogona u Meridenu i preseljenje njihove proizvodnje u BSA pogon u Birmingemu. Triumph-ovi radnici u znak protesta stupaju u štrajk zaključavši fabriku. Kriza je trajala 18 meseci. Laburistička vlada odlučuje da podrži radnike koji dobijaju zajam od 4.2 miliona funti i proizvodnja ponovo kreće 1975. godine.

Novi modeli TR7V Tiger i T140V Bonneville koji su se pojavili 1976. godine imali su mašine od 744 ccm, papučicu menjača prebačenu na levu stranu i disk kočnice na oba točka. Sa ovim modelima Triumph je nastavio da se koprca u agoniji sve do 1983. godine, kada su dugovi uslovili likvidaciju fabrike i njeno konačno zatvaranje. Imovina je rasprodata, a fabričke zgrade su sravnjene sa zemljom, da bi na njihovom mestu bio izgrađen stambeni blok.

Ovo bi predstavljalo kraj priče o jednoj slavnoj marki motocikala, kao što se desilo sa mnogima kojih više nema, da se nije pojavio engleski bogataš John Bloor. On je otkupio prava na ime Triumph sa očiglednom željom da počne od nule sa proizvodnjom motocikala. Na livadi od 4 hektara u mestu Hinckley sagradio je potpuno novu visoko automatizovanu fabriku sa najmodernijom tehnologijom, posle temeljnog proučavanja japanske organizacije proizvodnje.

Septembra 1990. godine na salonu motocikala u Kelnu lansiran je novi Triumph, sa gamom od šest modela u rasponu od 750 do 1200 ccm. Na listi su bila tri osnovna modela Trident, turistički Trophy i sportski Daytona. Mašine su im bile trocilindrične i četvorocilindrične i nisu imale nikakve veze sa starim Triumph-ima. Proizvodnja je bila organizovana po modularnom sistemu, a to znači da su mnogi delovi korišćeni u više modela. Svi motocikli su bili vrlo moderne konstrukcije i odgovarajućih performansi, pa su naišli na veoma dobar prijem. Već prvi testovi su pokazali da je puno pažnje posvećeno kvalitetu proizvoda, pa su novi Triumph-i postigli uspeh i kod probirljivih Nemaca. Uskoro je 1993. godine u proizvodnju uveden i novi model Tiger od 900 ccm koji je predstavljao veliki endro motocikl, i ubrzo je stekao mnogo ljubitelja širom sveta.  Međutim, model Speed Triple je taj koji je 1994. godine zapanjio ljubitelje i konačno pokazao da je ime Triumph ustalo iz mrtvih, i to u velikom stilu. Bio je to pravi cafe racer devedesetih, sa puno karaktera i vrlo poželjnog izgleda, uz dobre performanse.

Triumph Tiger 900

Triumph Speed Triple 900

Nova Daytona T595 predstavljena je 1996. godine. Ovaj trocilindrični motocikl sa elektronskim ubrizgavanjem i smelo izvijenim aluminijumskim ramom predstavljao je pravo otkriće i svojim performansama sasvim se približio najboljem što je Japan imao da ponudi.

Kraj devedesetih godina fabrika u Hinckley-u je dočekala sa 100.000 proizvedenih motocikala. U 21. vek ušlo se sa dva potpuno nova modela. Bili su to četvorocilindrični sportski TT 600, i novi dvocilindrični Bonneville od 790 ccm. On je svojim izgledom verno sledio stari Bonneville, ali bez curenja ulja i svih problema sa kvalitetom koje je on imao. Uskoro su usledile verzije Thruxton (sportska), America (custom) i Trophy (enduro).

Upravo u trenutcima velikog rasta, firmu je 15. marta 2002. godine pogodio katastrofalni požar. Potpuno su uništeni pogoni za finalnu montažu i ramove, a ostali pogoni su teško oštećeni. Iako je proizvodnja bila obustavljena šest meseci, Triumph se izvukao i nastavio svoj uspon. 2004. godine zapanjenim ljubiteljima je predstavljen Triumph Rocket III, koji je sa mašinom od čak 2300 ccm postao najveći serijski motocikl ikada proizveden. Ovaj cruiser ima uzduž postavljenu trocilindričnu mašinu sa vodenim hlađenjem koja razvija gigantski obrtni moment koji se preko kardana prenosi na zadnji točak. Uprkos svemu, ovaj izuzetni motocikl je sasvim prijatan za vožnju i stekao je mnoštvo poklonika među ljubiteljima cruiser motocikala.

Fabrika u Hinckley-u danas

Novi sportski motocikl u klasi 600 – trocilindrični Daytona 675 proglašen je za motocikl godine 2006. od strane petnaest vodećih svetskih moto časopisa. Ako uzmemo u obzir da je novi Tiger 1050 dočekan kao novi kralj velikih poluterenskih motocikala. Za 2010. godinu, Triumph je predstavio model Tiger 800 koji je postigao još veće uspehe u odnosu na svog prethodnika i pokazao se kao i više nego dostojan konkurent BMW-u F800GS. Nakon ovih ogromnih uspeha, očigledno je da je ime Triumph poput mitske ptice Feniks, ponovo zasijalo punim sjajem na nebu moto sveta

U vreme kada sve više ljubitelja traži kvalitetnu alternativu japanskim proizvodima, i mi se nadamo da će se ova slavna marka konačno zaživeti i na našem tržištu.

Neki od najznačajnijih Triumph modela kroz istoriju brenda:

POGLEDAJTE OSTALE OBJAVE NA OVU TEMU

[wtpsw_grid design=“design-4″ grid=“4″ show_date=“false“ show_author=“false“ show_comment_count=“false“ image_height=“300″ limit=“4″ orderby=“rand“ category=“255″]
Sending
Ocene korisnika
0 (0 ocena)

Ostavi komentar