Svi znamo da je Engleska zemlja čiji je doprinos u razvoju motociklizma nemeriv, kao i da je propast engleske moto industrije nešto što niko pri zdravoj pameti nije očekivao. Isto tako, gotovo svim ljubiteljima motociklizma pri pomenu pojma “engleski motocikl,” kroz glavu prolazi samo jedno ime – “Triumph”

 

Iako je Triumph postao jedan od simbola Engleske, na sličan način kao što je Harley Davidson simbol Amerike, ovu firmu su u stvari osnovala dva Nemca!

Sve je počelo kada je 1883. godine izvesni Siegfried Bettmann iz rodnog Nuremberga sa svojim partnerom Mauritz Shulle-om stigao u engleski grad Coventry. Oni su 1886. godine osnovali fabriku bicikala. Odlučili su da je krste “Triumph” dalekovido predviđajući da će ovo ime dobro zvučati na većini evropskih jezika, i da će tako imati uspeha u izvozu svojih proizvoda. Pošto je prelaz iz devetnaestog u dvadeseti vek bio period čuda i ubrzanog razvoja prevoznih sredstava za čije pokretanje nije bila potrebna ni ljudska ni životinjska snaga, Bettman i Schultze su 1902. godine odlučili da u svoj bicikl sa ojačanim ramom, ugrade belgijski motor Minerva od 2 KS na 1500 o/min, što je omogućavalo maksimalnu brzinu od 40 km/h. Prenos snage na zadnji točak je bio preko kaiša. Uskoro je belgijska mašina zamenjena engleskim agregatima JAP i Fafnir.

Već 1905. godine Triumph počinje da ugrađuje sopstvene mašine od 363 ccm i 3 KS , koje su bile jednostavne i prilično pouzdane. Na svom modelu iz 1906. godine Triumph po prvi put primenjuje rešenje sa oscilacionom prednjom viljuškom, sa horizontalnom oprugom na vrhu.

U Triumph-u su od samog početka pridavali značaj trkama, pa je već 1907. godine na prvoj trci na Ostrvu Man Jack Marshall stigao treći na njihovom motociklu. Već sledeće godine Marshall je pobedio u svojoj klasi postigavši prosečnu brzinu u jednom krugu od 68.36 km/h. Još značajnije je što su ostali vozači Triumph-a zauzeli treće, četvrto, peto, sedmo i deseto mesto! Triumph je posle ovoga, 1911. godine, u svoj katalog uvrstio i sportsku verziju TT Racer.

U početnom periodu Triumph je napore koncentrisao na usavršavanje postojećeg jednocilindričnog agregata i nije se upuštao u radikalne promene i lutanja koje su one izazivale. Tako je 1911. godine zapremina njihovog osnovnog modela porasla na 499 ccm, a što je još bitnije, dobio je i kvačilo tako da više nije morao da se pali “na gurku”.

Kada je 1914. godine izbio Prvi svetski rat, za vojsku je odmah naručeno 100 motocikala Triumph, a do kraja rata armiji je isporučeno čak 30.000 motocikala. To su većinom bili Model H od 550 ccm i 4 KS, sa trobrzinskim menjačem i prenosom preko kaiša.

Jack Marshall

Posle rata Triumph nastavlja sa razvojem i 1920. godine uvodi prenos preko lanca umesto kaiša. Već 1922. godine pojavljuje se čuveni sportski model Ricardo od 499 ccm, sa modernom četvoroventilskom glavom, koji je ostao u proizvodnji sve do 1927. godine. Razvijao je čak 20 KS, što je omogućavalo maksimalnu brzinu od 120 km/h!

Triumph Ricardo

Triumph 1923. godine pokreće i proizvodnju automobila, a produkcija motocikala raste na 1000 komada nedeljno. Sredinom dvadesetih godina prodaja poćinje da opada i Triumph 1925. uvodi novi model P od 493 ccm, sa znatno nižom cenom od konkurencije.

Ovaj potez se pokazao uspešnim, pa je Triumph prebrodio krizu i nastavio sa postepenim usavršavanjem postojećih modela do kraja decenije, tako da su njihovi motocikli definitivno počeli da izgledaju kao moderne mašine, a ne kao bicikli sa motorom.

U program je 1931. godine uvršten i mali dvotaktaš od 175 ccm, Model X ili Junior, sa dvobrzinskim menjačem. Depresija početkom tridesetih godina potresa svet, pa se Triumph orjentiše na manje i jeftinije modele. U to vreme u firmu dolazi poznati konstruktor Valentine Page, iz poznate konkurentske fabrike Ariel, čiji briljantni modeli od 250, 350 i 500 ccm postaju simbol jednostavnosti i pouzdanosti. Bili su to jednocilindrićni četvorotaktni motori sa visećim ventilima. Uporedo sa njima pojavio se i dvocilindrični tvin od 647 ccm. Svi modeli imali su četvorostepeni menjač.

Model P

Sredinom tridesetih godina firma zapada u krizu, pre svega zbog problema u proizvodnji automobila, pa se fabrika motocikala u potpunosti odvaja od fabrike Triumph automobila. U fabrici motocikala se kao direktor zapošljava Edward Turner koji takođe dolazi iz Ariela, i koji oštrim merama uspešno revitalizuje firmu. Turner se odlikovao i sposobnošću da odlično uoči potrebe kupaca i definiše njihove zahteve. Njegov prvi potez u Triumph-u bilo je uvođenje modela Tiger 70, 80 i 90, koji su predstavljali sportske verzije postojećih modela od 250, 350 i 500 ccm. Sa velikom ozbiljnošću pristupa se i izvozu na američko tržište.

Model koji se neizbežno vezuje za Turnerovo ime svakako je čuveni Speed Twin, koji je postao osnova za razvoj budućih modela tokom predstojećih decenija, i koji je predstavljao jednu od prekretnica u istoriji motocikala. Ovaj motocikl sa veoma modernom dvocilindričnom OHV mašinom od 498 ccm pojavio se 1938. godine. Razvijao je 27 KS i dostizao brzinu od 150 km/h. Ovo je bio klasičan paralelni tvin, što znači da se oba klipa kreću zajedno. Svojim senzacionalnim izgledom (za ono vreme) smesta je osvojio srca ljubitelja motocikala širom sveta.

Triumph Speed Twin

Sportska verzija Speed Twin-a pod imenom Tiger 100 pojavila se 1939. godine sa svojim fenomenalnim ubrzanjima, izuzetnom pouzdanošću i tihim radom, ovaj Tiger odmah postaje san mnogih i jedna od najpoželjnijih mašina svog vremena. Odmah ga uzima Londonska policija, i a ovaj koncept postaje osnova za Triumphov proizvodni program u sledećih 40 godina! Kao jednu od najvažnijih novina kod Tigera 100 treba napomenuti primenu teleskopske prednje viljuške koja je predstavljala revolucionarnu novinu u to vreme. Sportska verzija Tigera imala je kompresioni odnos od  8:1 i postigla je na stazi Brooklands brzinu od čak 189.93 km/h, čime je izjednačen rekord koji je postavljen za klasu od 750 ccm.

Pošto je 1939. godina donela i Drugi svetski rat, proizvodnja je morala da se orijentiše na vojne potrebe. Tako je 1940. godine Triumph za vojne kurire proizvodio 300 motocikala nedeljno.

Triumph Tiger 100

U noći 14. novembra 1940. godine Nemci su bombardovali centar Coventryja i sravnili ga sa zemljom. Fabrika Triumph je gotovo uništena. Sva još upotrebljiva oprema premeštena je u Warwick, a firma je nastavila sa proizvodnjom motocikala u junu 1941. godine. Nova fabrika je sazidana sledeće godine u Meridenu. na periferiji Coventryja i do 1944. proizvodnja je dostigla 11.000 motocikala godišnje. Vojsci su za vazduhoplovstvo isporučivani generator pokretani Speed Twin mašinom.

Marta 1945. godine Triumph najavljuje početak civilne proizvodnje sa pet modela – četiri tvina i jednim jednocilindrašem. Na kraju se ipak odustalo od jednocilindraša, i odlučeno je da se nastavi samo sa dvocilindričnim mašinama koje su bile tako uspešne pred početak rata. Ovo je označilo početak perioda dominacije Triumpha u segmentu sportskih motocikala velike radne zapremine, koja se protegla sve do kraja šezdesetih godina. O tome ćete imati prilike da čitate u sledećem nastavku priče o Triumphu.