Povodom 15. Međunarodne konferencije “Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici” koja se ove godine održala u Vrnjačkoj banji u periodu od 24. do 27. juna razgovarali smo sa stručnjakom za bezbednost saobraćaja Republike Srpske dr Milanom Tešićem.

Poštovani Milane hvala Vam što ste izdvojili svoje vreme za ovaj intervju, i nadam se da će našim čitaocima biti od koristi.

Na samom početku kako bi Vas naši čitaoci bolje upoznali voleo bih da nam kažete nešto više o sebi. Ko je Milan Tešić i čime se bavi?

Hvala Vam Igore na pozivu. Zadovoljstvo mi je što imam priliku sa Vama danas razgovarati.

Rođen sam u Brčkom, u Republici Srpskoj. Titulu doktora nauka stekao sam 2018. godine na Saobraćajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2014. godine zaposlen sam u Agenciji za bezbjednost saobraćaja Republike Srpske. Trenutno obavljam poslove Rukovodioca Sektora za vozače, puteve i vozila. Predstavnik sam Agencije u Evropskom savetu za bezbednost saobraćaja (eng. European Transport Safety Council) u Briselu. U dosadašnjem profesionalnom radu učestvovao sam u nekoliko međunarodnih i nacionalnih projekata iz oblasti bezbednosti saobraćaja, od kojih izdvajam sledeće: analiza stanja saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u zemljama Evrope za potrebe Evropskog saveta za bezbednost saobraćaja; izrada priručnika za upravljanje bezbednošću saobraćaja u zemljama UNECE regiona, za potrebe UNECE kancelarije u Ženevi kao i učešće u reviziji bezbednosti saobraćaja u gradu Kragujevcu, kao član tima eksperata angažovanih od strane kompanije SweRoad, Švedska. Trenutno učestvujem u projektima: TRAFSAF (Unapređenje bezbednosti u saobraćaju u zemljama Zapadnog Balkana kroz modernizaciju i razvoj nastavnog plana i programa osnovnih i master studija) koji je finansiran od strane Evropske Komisije i u projektu „Ciljevi u bezbednosti saobraćaja“ koji realizuje Univerzitet Lafboro (eng. Loughborough University), London, Velika Britanija.

U dosadašnjem profesionalnom radu, obavljao sam poslove pripreme zakonskih i podzakonskih akata, strateških dokumenata, akcionih planova u oblasti bezbednosti saobraćaja, praćenje postojećeg stanja, realizacije obuka i radionica za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, praćenje indikatora bezbednosti saobraćaja i kompozitnog indeksa bezbednosti saobraćaja, organizacija preventivnih aktivnosti na republičkom i lokalnom nivou, kao i druge poslove koji doprinose unapređenju bezbednosti saobraćaja.

Objavio sam nekoliko naučnih radova u međunarodnim časopisima iz oblasti saobraćaja (SCI lista). Član sam Saveta za bezbednost saobraćaja Bosne i Hercegovine iz reda stručnjaka bezbednosti saobraćaja, naučno- stručnog tima Međunarodnog centra za bezbednost saobraćaja (eng. International Road Safety Center) sa sedištem u Beogradu (Srbija) i Kijevu (Ukrajina) i Evropske platforme za transportne nauke (eng. European Platform of Transport Science).

Kakvi su vaši utisci sa upravo završene konferencije na kojoj ste učestvovali svojim naučnim- istraživačkim radom? I koliko su ovakve konferencije bitne za naš region?

Petnaesta, jubilarna međunarodna konferencija „Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici“ značajna je za region iz nekoliko razloga. Prvo, predstavlja izvor ideja, rezultata naučno- istraživačkog rada i preporuka u oblasti bezbednosti saobraćaja. Drugo, okuplja veliki broj učesnika, predstavnika donosioca odluka na republičkom i lokalnom nivou zemalja Zapadnog Balkana, predstavnika naučne i stručne javnosti i dr.. Treće, obezbeđuje veći nivo komunikacije između učesnika i tranfer uspešnih praksi između regiona i lokalnih zajednica. Posebno je važna međunarodna komponenta ove konferencije, jer su se učesnici tokom konferencije mogli upoznati i čuti brojne predstavnike međunarodnih institucija, koji su nam pokazali pravac u kojem se kreće svet, Evropa i region. Svi donosioci odluka na bilo kojem nivou, naučna i stručna javnost, kao i svi građani treba da teže primeni uspešnih svetskih praksi. Samo sa takvim pristupom možemo brzo prevazići probleme i dostići razvijene zemlje u Evropi u oblasti bezbednosti saobraćaja. Međutim, uvek treba imati na umu da bezbednost saobraćaja zahteva multisektorski pristup odnosno uključenost i rad svih subjekata sistema bezbednosti saobraćaja. Ukoliko samo jedan od subjekata bezbednosti saobraćaja ne obavlja svoj posao, rezultati će izostati i nećemo dostići postavljene ciljeve u našim strateškim dokumentima.

Među brojnim zaključcima konferencije izdvojio bih sledeće: ciljevi definisani strateškim dokumentima u zemljama regiona nisu dostignuti, nedovoljno je ljudskog, tehničkog i finansijskog kapaciteta na lokalnom nivou, slaba koordinacija među subjektima sistema bezbednosti saobraćaja na svim nivoima, nedostatak političke podrške što za posledicu ima nizak nivo voljnosti plaćanja i nedostatak održivih sistema finansiranja bezbednosti saobraćaja i dr.

Bili ste i moderator radionice: Primeri dobro prakse u jedinicama lokalne samouprave. Koliko ste zadovoljni izloženim radovima i projektima u Vašoj radionici i gde Vi vidite mogućnost da lokalne samouprave poboljšaju svoj rad na unapređenju bezbednosti saobraćaja? Koje su po Vama dužnosti i obaveze lokalna zajednice u formiranju delotvornog sistema bezbednosti saobraćaja?

Veliko je zadovoljstvo biti jedan od moderatora radionice na kojoj se predstavljaju uspešne prakse iz lokalnih zajednica. Posebno bih se zahvalio kolegi Srđanu Radoviću iz Opštine Čajetina, koji je svojim iskustvom i stručnošću doprineo i olakšao vođenje ove radionice.

Predstavljeni radovi i projekti su izuzetno kvalitetni što dokazuju nagrade i priznanja na međunarodnom nivou. Posebno bih istakao uspeh Grada Kruševca u okviru održive urbane mobilnosti i obeležavanju Evropske nedelje mobilnosti. Pored ovog uspeha, moram naglasiti i uspeh „Sigurnih staza“ u okviru projekta koji je realizovan u opštini Bor a svrstan među pet najznačajnih projekata podržanih od strane UNDP-a.

Takođe, predstavljeno je nekoliko uspešnih projekata odnosno jeftinih mera za unapređenje bezbednosti saobraćaja iz Republike Srpske. Posebno naglašavam da se radi o „jeftinim merama“ jer lokalne zajednice u Republici Srpskoj nemaju privilegiju kao lokalne zajednice u Srbiji da se finansiraju iz dela novčanih sredstava prihodovanih od saobraćajnih prekršaja koji su načinjeni na njihovoj teritoriji. Ovakav održiv sistem finansiranja bezbednosti saobraćaja je jedna od najboljih praksi u svetu. To stalno naglašavam i cenim ulogu i težnju Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije da se novac predviđen za ovu namenu isključivo troši na unapređenje bezbednosti saobraćaja na lokalnom nivou, a sve u skladu sa programima koji odobrava Agencija.

Lokalne zajednice mogu unaprediti bezbednost saobraćaja kroz nekoliko segmenata i to: 1) veći nivo političke podrške i voljnosti ulaganja u bezbednost saobraćaja; 2) jačanje ljudskih kapaciteta i njihovog profesionalizma na poslovima unapređenja bezbednosti saobraćaja; 3) jačanje koordinacije i kooperacije između lokalnih subjekata bezbednosti saobraćaja i 4) razvoj odeljenja za pripremu predloga, realizaciju i praćenje projekata (ili odeljenja za ekonomski i regionalni razvoj).

Politička podrška i voljnost ulaganja u bezbednost saobraćaja se reflektuje kroz postojanje održivog sistema finasiranja bezbednosti saobraćaja na bilo kojem nivou. Ukoliko donosioci odluka kreiraju održiv sistem finansiranja bezbednosti saobraćaja to znači da su voljni ulagati u razvoj sistema bezbednosti saobraćaja. Kao što sam rekao, Republika Srbija ima odličan održiv sistem finansiranja u kojem nebezbedni finansiraju bezbedne učesnike u saobraćaju. Shodno tome, slobodno mogu reći da su lokalne zajednice u Republici Srbiji privilegovane u odnosu na lokalne zajednice u regionu i Evropi, jer imaju obezbeđena sredstva za unapređenje bezbednosti saobraćaja. Poređena radi, Republika Srbija odvaja oko 3.5-4.0 evra dok Republika Srpska samo oko 0.2 evra po glavi stanovnika godišnje. Međutim, može se primetiti da u pojedinim lokalnim zajednicama u Republici Srbiji nedostaju politički i ljudski kapaciteti koji će ova sredstava u potpunosti usmeriti na efektivne mere za unapređenje bezbednosti saobraćaja.

Dalje, republički institucionalni kapacitet za upravljanje bezbednošću saobraćaja je direktno vezan za postojanje lokalnog kapaciteta za upravljanje ovim problemom. Saradnja svih subjekata sistema je od suštinske važnosti za razvijanje višedisciplinarne profesije i unapređenja bezbednosti saobraćaja. Uključenost i saradnja nadležnih lica za poslove saobraćaja u lokalne zajednicama, policije, vatrogasnih službi, hitnih službi, predstavnika auto- škola, predškolskih i školskih ustanova, i drugih subjekata sistema bezbednosti saobraćaja je znak pozitivne volje i svesti one jedinice lokalne samouprave, koja se hoće suočiti sa problemom stradanja građana na putevima. Problem bezbednosti saobraćaja se ne sme posmatrati samo na republičkom nivou. To je problem regije, lokalnih zajednica, pojedinca i društva u celini.

Obuke, seminari i radionice namenjene za jačanje profesionalizma i profesije su veoma bitan i nezaobilazan faktor unapređenja bilo kojeg nivoa sistema bezbednosti saobraćaja. Dakle, treba uložiti dodatne napore kako bi „na pravim mestima bili pravi, stručni ljudi“. Institucionalnim razvojem i jačanjem kapaciteta zapošljava se znatan broj ljudi koji svakodnevno rade poslove bezbednosti saobraćaja i “puno radno vreme“ su posvećeni unapređenju bezbednosti saobraćaja. Tako se jača nivo profesionalizma u važnim institucijama, u lokalnim zajednicama, odnosno unapređuju stavovi o bezbednosti saobraćaja u najširoj javnosti.

Praksa je pokazala da lokalne zajednice koje imaju formirane timove stručnjaka ili odeljenja za pripremu predloga, realizaciju i praćenje projekata, mnogo ozbiljnije pristupaju ovom problemu, težeći da izvore finansiranja pronađu kod domaćih i sve češće, međunarodnih finansijera, što me posebno raduje. Mišljenja sam da će se u budućnosti mnogo više novca dodeljivati kroz razne međunarodne programe i grantove. Pošto tu vidim našu šansu, na lokalnim zajednicama je da odluče, hoće li spremno dočekati pozive za finansiranje projekata unapređenja bezbednosti saobraćaja ili će uvek izgovor za nerad tražiti u nedostatku finansijskih sredstava.

Pošto nam dolazite iz drage R. Srpske, možete li nam nešto više reći o stanju bezbednosti u Republici Srpskoj? Koji su to projekti na kojima radite? Koje primere dobre prakse možete preporučiti nama u Republici Srbiji?

Republika Srpska je još uvijek u ranoj fazi razvoja bezbednosti saobraćaja na putevima, a osnovne mogućnosti, kapaciteti, aktivnosti i sredstva još uvijek nisu u punoj meri dostupni ključnim subjektima sistema bezbednosti saobraćaja. Ključni koordinatori subjekata bezbednosti saobraćaja u Republici Srpskoj je republički Savet za bezbednost saobraćaja, Radna grupa za koordinaciju aktivnosti na unapređenju bezbednosti saobraćaja i Agencija za bezbjednost saobraćaja. Najviši nivo koordinacije se obezbeđuje preko Saveta za bezbednost saobraćaja, kojim predsedava predsednik Vlade Republike Srpske. Savet se sastoji od devet članova i čine ga nadležni ministri i tri stručnjaka iz oblasti bezbednosti saobraćaja. Na nižem, operativnom nivou, Radnu grupu za koordinaciju aktivnosti na unapređenju bezbednosti saobraćaja čine predstavnici ministarstava, upravljača puteva, agencije i automoto saveza. Osnovni zadatak ove radne grupe jeste realizacija zaključaka Saveta. Agencija je sekretar Saveta i predsedava Radnom grupom. Na najnižem nivou vertikalne koordinacije nalaze se lokalni saveti za bezbednost saobraćaja. Koordinacija sa njima se obezbeđuje preko Agencije i drugih subjekata sistema bezbednosti saobraćaja. Međutim, pre nego što se uspostavi efikasan i održiv sistem upravljanja bezbednošću saobraćaja, potrebno je uložiti znatne napore u jačanje kapaciteta, profesije, prakse i aktivnosti za uspostavljanje efikasnog rada u oblasti bezbednosti saobraćaja.

Pored sistemskog pristupa u koordinaciji ključnih subjekata bezbednosti saobraćaja u Republici Srpskoj, izdvojio bih nekoliko bitnih međunarodnih i nacionalnih projekata. Agencija učestvuje u sledećim međunarodnim projektima: Stanje saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u zemljama Evrope koji realizuje Evropski savet za bezbednost saobraćaja, 2) TRAFSAF (Unapređenje bezbednosti u saobraćaju u zemljama Zapadnog Balkana kroz modernizaciju i razvoj nastavnog plana i programa osnovnih i master studija) koji je finansiran od strane Evropske Komisije, u trajanju tri godine i 3) Ciljevi u bezbednosti saobraćaja, koji realizuje Univerzitet Lafboro (eng. Loughborough University), London, Velika Britanija. Pored ovih najznačajnijih međunarodnih projekata, posebno smo ponosni na tri projekta koji se realizuju u kontinuitetu u Republici Srpskoj a to su: 1) praćenje kompozitnog indeksa bezbednosti saobraćaja koji realizuje Agencija od 2020. godine; 2) periodično praćenje indikatora bezbednosti saobraćaja koji realizuje Agencija u saradnji sa Saobraćajnim fakultetom, Univerziteta u Istočnom Sarajevu od 2017. godine i 3) primena KADaS protokola prilikom evidencije obeležja bitnih za bezbednost saobraćaja koji realizuje Ministarstvo unutrašnjih poslova od januara 2020. godine. Sa ovakvim pristupom, Republika Srpska, zajedno sa Republikom Srbijom se svrstava u malu grupu zemalja u Evropi, pa i u svetu, koje na ovakav sistematski način prate stanje bezbednosti saobraćaja i definišu mere za unapređenje pre nego se saobraćajne nezgode dogode na putu.

Brojni su primeri dobre prakse koje bih preporučio Republici Srbiji. Kao najuspešniji primer dobre prakse pokazalo se sufinansiranje projekata u lokalnim zajednicama po principu „1:1“. To znači, da lokalna zajednica može aplicirati na javni poziv za sufinansiranje projekata, koji objavljuje Agencija, ako i samo ako obezbedi isti ili veći iznos novca u odnosu na iznos novca koji traži od Agencije. Na ovaj način direktno postičemo lokalnu zajednicu da uloži sredstva i pokaže svoju posvećenost na unapređenju bezbednosti saobraćaja. Pored ovog osnovnog principa, Agencija vrednuje kvalitet projekta i kapacitete lokalne zajednice za upravljanju bezbednošću saobraćaja izražene kroz sledeće segmente: osnovan lokalni savet za bezbednost saobraćaja, ko je predsednik saveta, koliko je održano sednica saveta u poslednjih 12 meseci, da li je usvojena odluka o bezbednosti saobraćaja, da li su donešeni strateški dokumenti i akcioni planovi, da li je obezbeđen budžet bezbednosti saobraćaja, da li su učestvovali u preventivnim aktivnostima koje realizuje Agencija i da li su predstavnici lokalne zajednice učestvovali u radionicama i međunarodnim konferencijama koje organizuje Agencija. Finansijska sredstva za ove projekte su obezbeđena iz Fonda posebnih namena (Fonda bezbednosti saobraćaja). Sredstva u ovom Fondu predstavljaju 1% od bruto premije od auto-odgovornosti koja su uplaćivala društva za osiguranje i filijale društava za osiguranje iz Federacije Bosne i Hercegovine kao dio preventive za realizaciju projekata unapređenja bezbednosti saobraćaja, u periodu od tri godine. Ovu uspešnu praksu je prepoznao Evropski savet za bezbednost saobraćaja i predstavio je zemljama članicama Evropske unije.

Vaša doktorska disertacija je privukla pažnju svetske javnosti, publikovana je i odbranjena na engleskom jeziku. Koja je bila Vaša tema? Koje probleme obrađuje? Koje ste rezultate postigli? Da li možemo očekivati primenu u našoj zemlji?

Doktorska disertacija predstavlja rezultat zajedničkog rada mene kao kandidata i mentorstva profesora sa Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i profesora sa Instituta za istraživanja u transportu (IMOB) Univerziteta u Haseltu sa sjedištem u Belgiji. Tema disertacije je „Ocena bezbednosti saobraćaja na osnovu kompozitnog indeksa bezbednosti saobraćaja“. Disertacija je izabrana za najbolju doktorsku disertaciju iz oblasti saobraćajnog inženjerstva za 2018. godinu od strane Privredne komore Republike Srbije.

Osnovni cilj disertacije je razvoj originalne, naučno priznate i prikladne metodologije za proračun kompozitnog indeksa bezbednosti saobraćaja sa ograničenim brojem indikatora, koji se može koristiti za verodostojno poređenje teritorija (zemlje, policijske uprave i sl.). U okviru doktorske disertacije urađeno je istraživanje na međunarodnom nivou- 21 zemlja Evrope i nacionalnom nivou – 27 policijskih uprava na području Republike Srbije.

Predložena metodologija omogućava poređenje teritorija sa aspekta bezbednosti saobraćaja, identifikaciju najvažnijih indikatora bezbednosti saobraćaja koji su u najvećoj korelativnoj vezi sa konačnim pokazateljima bezbednosti saobraćaja tj. brojem poginulih i povređenih lica te definisanje mera za unapređenje postojećeg stanja.

Primenom metodologije olakšava se donosiocima odluka definisanje pravovremenih i efikasnih mera za unapređenje postojećeg stanja za svaku pojedinačnu teritoriju. Tako definisane mere mogu uticati na smanjenje posledica saobraćajnih nezgoda kao i ukupnih društveno- ekonomskih troškova prouzrokovanih stradanjem u saobraćaju.

Ukoliko bi se predložena metodologija primenila na području regija, policijskih uprava, lokalnih zajednica i dr. administrativnih jedinica u Republici Srbiji definišući najznačajnije oblasti delovanja i mere za unapređenje postojećeg stanja i pod pretpostavkom da primena ovih mera spreči samo jednu saobraćajnu nezgodu sa poginulim i jednu saobraćajnu nezgodu sa teško povređenim licem, uštede bi bile oko pola miliona evra godišnje. Novac ušteđen na ovakav način, može se iskoristiti za unapređenje i prilagođavanje putne infrastrukture svim učesnicima u saobraćaju (posebno kategorijama ranjivih učesnika u saobraćaju), izgradnju škola i zdravstvenih ustanova, razne poreske olakšice, podsticaje za zapošljavanje i sl. što doprinosi ukupnom društvenom i privrednom razvoju Republike Srbije.

I na samom kraju bih Vas pitao da kažete Vaše iskreno mišljenje o našem portalu koji je napravljen sa ciljem da promoviše bezbednost saobraćaja kao naučni disciplinu?

Zastupljenost tema o bezbednosti saobraćaja u svim raspoloživim vidovima medija neophodna je kako bismo zajedničkim snagama uticali na promenu stavova svih kategorija učesnika u saobraćaju. U tom kontekstu, ovo što Vi radite je pravi put da se naglasi priča o bezbednosti saobraćaja kroz predstavljanje problema i potencijalnih rešenja. Svakako, ne smemo da zaboravimo da je Vaš portal rezultat uspešno realizovanog projekta „sigurnih staza“ na području opštine Bor, što dovoljno govori o kvalitetu projekta odnosno predloženog rešenja za unapređenje bezbednosti dece, roditelja, učitelja i svih drugih učesnika u saobraćaju na putevima opštine Bor. Iskreno se nadam da imate podršku lokalne zajednice u razvoju i promociji ove ideje širom Republike Srbije, regiona pa i šire.

Hvala Vam Milane na izdvojenom vremenu. I da napomenem da je ovo samo prvi deo intervjua sa Vama. Naredni ćemo posvetiti razvoju novih tehnologija i inovativnih rešanja u procesu unapređenja bezbednosti saobraćaja u kojima Vi učestvujete.

Hvala Igore i bilo je zadovoljstvo sa Vama razgovarati.

Razgovor vodio Igor Velić, master inž. saobraćaja

Ostavi komentar