Damir i Dejan nisu občni bajkeri koji pređu nekoliko hiljada kilometara godišnje. Oni su tip motociklista koji prelaze 11.000km za 18 dana.

Nakon što su prošle godine obišli Nort Cape u Norveškoj (najsevernija tačka Evrope) svojim motociklima, ova dvojica avanturista i sa sigurnošću možemo reći, pravih zaljubljenika u motocikle, odlučili su da ove godine odu do Maroka, a da u povratku posete najjužniju i najzapadniju tačku Evrope. Ovakva vožnja nije mali poduhvat i zahteva dobro planiranje, detaljnu pripremu i proveru kao i udobno sedište. Pogotovo u koliko sve ovo prođete za samo 18 dana. Upravo smo iz tog razloga poželeli da vam prenesemo njihova iskustva, koja su vrlo lepo i detaljno dokumentovali u foto i video zapisu. Upravo iz tog razloga vas nećemo puno daviti opisima i prepričavanjima, jer sve možete videti u galeriji kao i u dva vrlo lepo montirana video snimka koja prikazuju najzanimljivije momente sa njihovog putovanja. Nakon detaljne pripreme motocikala, urađenih servisa i detaljne provere svega što bi moglo da napravi problem, Dejan na Suzukiju DL1000 V-Strom iz 2003. godine i Damir na Kawasakiju Z1000 iz 2008. započeli su svoj put ka Maroku: Prvi dan vožnje iz Subotice podrazumevao je vožnju autoputem do Venecije. I ako vožnja autoputem nije najzanimljiviji način da se stigne do Venecije, legendarni Italijanski grad vredi obići i predstavlja odličnu usputnu stanicu. U Veneciji smo prespavali i ujutru nastavili put.

Drugog dana smo nastavili put od Venecije do St. Tropea. Na ovoj deonici smo platili najskuplje gorivo, 2€ po litri. Usput obilazimo Monte Karlo i naravno nezaobilaznu F1 stazu. Poseban doživljaj je vožnja po delovima ove gradske staze, a mi smo pogodili vreme kada je staza bila u pripremi za predstojeću trku Formule 1. Uveče stižemo u St. Trope gde smo prespavali. Ujutru trećeg dana, nakon odmora, krećemo u obilazak St. Tropea, gde preporučujemo da posetite muzej žandarmerije iz popularnog serijala filmova Luj De Fin. Pokušali smo da se okupamo u prelepom Sredozemnom moru ali je voda bila izuzetno hladna tako da nismo baš preterano uživali. U toku dana nastavljamo svoju vožnju do Španije, gde smo odlučili da se zaustavimo i prenoćimo u Oropesi, predivnom turističkom gradu koji je na nas ostavio dubok utisak. Na ovoj deonici puta smo plaćali ogromne putarine, na nekim delovima puta čak i do 40€ za samo jednu deonicu.

Četvrtog dana nastavljamo vožnju autoputem do Marbelje, a usput u okolini Valensije svraćamo do MotoGP staze Ricardo Tormo. Kada smo stigli do Marbelje, odlazimo u kratak obilazak i noćimo u kampu, kao i u Oropesi.

Petog dana nastavljamo put ka luci Algericas, gde usput obilazimo Gibraltar, koji pripada Velikoj Britaniji, a nalazi se na Španskom tlu, i za ulazak je potrebna viza ili EU pasoš. Kada smo došli do luke i krenuli na trajekt, prilikom kupovine karata dočekala nas je neprijatna situacija. Lokalni tapkaroši su vrlo nasrtljivi i navode te da kupiš kartu kod njihovo agenta, naravno po skupljim cenama. Kada smo najzad prešli na Marokansko tle, ponovo ista situacija sa lokalcima koji ti pomažu prilikom prelaska granice, naravno uz određenu novčanu nadoknadu. Kada smo najzad ušli u Maroko, nastavljamo vožnju do Fesa, a usput obilazimo Plavi Grad. U Fesu pronalazimo hotel, a lokalci se ni ovde ne razlikuju puno, nasrtljivo nude smeštaj bez obzira što smo već odabrali gde ćemo prenoćiti. Uveče obilazimo grad i večeramo lokalne specijalitete.

Šestog dana još jednom ujutru obilazimo Fes i stari grad, tj. Medinu. Turistički vodič nas je sproveo kroz Medinu i pokazao nam razne zanmenitosti, među kojima je i fabrika kože. Nastavljemo vožnju ka Mercugi, a usput se kratko zaustavljamo u Irfanu, šumi kedrova, gde imamo vrlo zanimljiv susret sa majmunima koji su vrlo rado uzeli hranu od nas. Kako su kilometri ostajali iza nas, tako se priroda menjala sve više ka pustinjskom obliku. Poslepodne stižemo u Mercugu.

Sedmog dana smo odlučili da se odmorimo u Mercugi, ali smo pre svega odmah ujutru otišli da se prošetamo po peščanim dinama koje su delovale vrlo blizu. Odmaramo u hotelu uz predivnu lokalnu muziku i naravno lokalne specijalitete. Kasnije, sa motora prelazimo na kamile,nakon čega posmatramo zalazak sunca u pustinji, gde boja peska dobija nestvarne nijanse.

Osmog dana, nakon dobrog odmora u Mercugi, nastavljamo ka mestu Ouarzazate. Vožnjom kroz pustinjske predele stižemo do destinacije. U okolini ovog mesta su snimani mnogi poznati filmovi, poput Gladijatora. Kratak obilazak grada i noćenje, jer nas ujutru čeka rano buđenje za nastavak puta ka Kazablanci.

Ujutru devetog dana krećemo ka klancu Dades-Gorges, gde smo doručkovali uz fantastičan pogled na klanac. Nastavljamo vožnju preko planine Atlas, sa koje se pruža neverovatan pogled. Nastavljamo vožnju i stižemo u Marakeš gde pravimo pauzu za obilazak grada, i poseban utisak na nas ostavlja činjenica da su sve zgrade u istoj boji. Naravno, obilazimo i stari grad, gde smo ručali lokalni specijalitet Kus-Kus i poznati čaj od mente. Posle kratkog odmora nastavljamo do Kazablanke, koji je dosta drugačiji i moderniji grad i gde se jasno vidi velika razlika između istočne i zapadne kulture. Uveče obilazimo grad i šetamo plažom, gde se okuplja veliki broj mladih radi provoda i zabave.

Desetog dana krećemo polako nazad ka Evropi. Putujemo autoputem do luke Tandžir gde kupujemo karte za povratak na Evropsko tle. Utisak iz Maroka ostaje vrlo pozitivan. Putevi su generalno vrlo dobri, gorivo je jeftino, oko 1€ po litri, hotelska usluga je vrlo visokom nivou, a meštani su vrlo ljubazni, možda ponekad i previše. Mi smo bili za vreme Ramazana, tako da je tokom dana bilo vrlo teško pronaći hranu, ali uz pomoć ljubaznih meštana, nismo ostali gladni. Što se bezbednosti tiče, na ulasku i izlasku iz svakog grada se nalaze policijski kontrolni punktovi koji ne diraju strance. I ako ima dosta mesta gde se vrši provera brzine, uspeli smo da prođemo bez i jedne kazne. Kada smo napustili Maroko trajektom, stižemo u Evropu u mesto Tarifa, gde se i nalati najjužnija tačka Evrope, Punta De Tarifa. Tu se kratko zadržavamo i nastavljamo vožnju prema Portugaliji. Na putu prema najzapadnijoj državi Evrope, obilazimo još jednu MotoGP stazu, Jerez. Kada smo stigli u Portugaliju odmah nastavljamo ka kampu, ali zbog kašnjenja od 15 minuta nas ne puštaju u kamp. Na sreću pronalazimo smeštaj u lokalnom hotelu.

Jedanaesti dan je bio planiran za put od Mote Gorda do Meride, međutim prva stanica nam je najzapadnija tačka Evrope, Cabo De Roca, gde se kratko zadržavamo za obilazak i slikanje. Natavljamo vožnju ka Madridu, a kasno posle podne stižemo u mesto Merida, gde noćimo u kampu.

Ujutru dvanaestog dana obilazimo grad Merida i pravimo kratki predah u kompleksu Harley Davidsona nakon čega nastavljamo vožnju prema Francuskoj i usput izbegavamo skupe putarine. Stižemo u malo Francusko selo na obali Atlanskog okeana gde odmaramo i posmatramo surfere na nemirnim okeanskim talasima. Trinaesti dan započinjemo doručkom u Francuskoj pekari, nakon čega pokušavamo da pronađemo vulkanizera koji bi nam zamenio gumu na motociklu koja je već vidno bila istrošena, ali ne uspevamo da pronađemo nikog. Tek smo u Bordou uspeli da pronađemo voljnog vulkanizera da nam promeni gumu. Nakon uspešne zamene nastavljamo ka Parizu i noćimo u kampu, 20km nadomak Grada Svetlosti. Četrnaestog dana ujutru odlazimo u Pariz gde obilazimo Ajfelov toranj i naravno Trijumfalnu kapiju. Pravimo pauzu za doručak sa pogledom na Ajfelov toranj, nakon čega nastavljamo vožnju ka luci Clais gde prelazimo u Veliku Britaniju. Ovde se prvi put susrećemo sa vožnjom u levoj traci, ali uspevamo da kasno poslepodne stignemo u London. Ovde nas dočekuje drugar Dušan koji nas je naredna dva dana sproveo po Londonu gde smo obišli sve znamenitosti grada, počevši od Big Bena, Tower Bridge-a i Bakingemske palate. Petnaesti i šesnaesti dan provodimo u Londonu.

Sedamnaestog dana krećemo ka kući. Krećemo prema Doveru, gde smo se vratili na kontinentalni deo Evrope i nastavljamo vožnju preko Belgije i najzad stižemo do Amsterdama. Ostatak dana provodimo u obilasku Amsterdama, a uveče smo se naravno prošetali do Red Light District-a nakon čega se vraćamo u hotel jer nas sutra očekuje naporan dan.

Poslednjeg, osamnaestog dana prelazimo najviše kilometara, oko 1200. Vožnjom autoputem, bez većih pauza i nepotrebnih zaustavljanja, uveče stižemo u Beč gde noćimo kod Damirove sestre. Sledećeg dana kratko obilazimo Beč i posle ručka krećemo kući. Nakon što smo brzo prešli granicu, stajemo na lokalnoj pumpi gde su nas dočekali drugari.

Na svu sreću, ceo ovaj put od 11.000km prošao je bez bilo kakvih većih incidenata. Nije bilo padova, kvarova, neprijatnih susreta sa policijom… Ovo većinom pripisujemo dobroj pripremi i detaljnom planiranju. Put do Maroka svima preporučujemo jer usput možete da vidite mnogo zamiljivih mesta. Kao što ste mogli da pročitate, mi smo videli sve, od beskrajne pustinje i tradicionalnog Marakeša, do ultra modernih gradova kao što su London i Amsterdam. U nastavku pogledajte video snimke koje su Damir i Dejan pripremili za sve nas u nadi da će još nekoga privući da napravi sličnu turu:

Video prvi deo

Video drugi deo