Zimski testovi posle završene MotoGP sezone su vrlo bitni jer timovi imaju samo 4 dana na stazi da se odluče za glavne komponente koje će koristit tokom cele sledeće godine. Najbitnije, agregat i šasiju, ali pre svega agregat, jer tokom sezone samo Aprilia i KTM imaju dozvolu da rade na daljem razvoju agregata, dok Honda, Yamaha, Suzuki i Ducati moraju da preguraju celu sezonu sa agregatom koji su odabrali tokom predsezone.

Portekle sezone je Yamaha snosila posledice pogrešnog odabira tokom zimskih testova 2017. godine, što se odrazilo na celu sezonu 2018. koja je bila jedna od najgorih za Yamahu od kada se prešlo na četvorotaktne motocikle u MotoGP klasi. Godinu dana ranije je Suzuki bio u istoj situaciji što je rezultiralo sezonom za zaborav. Koliko je odabir agregata bitan govori i činjenica da Yamaha nije donela nikakve druge nove komponente za testiranje osim dve nove konfiguracije agregata između kojih su Maverick Vinales i Valentino Rossi trebali da izaberu jedan na kojem će Yamaha da nastavi razvojni program.

Yamaha

Prvi utisak sa testa u Valensiji, bio je da je Yamaha uspela da pripremi znatno bolji agregat od onog koji je korišten prethodne sezone. To su tada potrdili i Rossi i Vinales. Naredak je posebno osetan u motornom kočenju i stabilnosti na ulasku u krivinu, što je posebno bitno Mavericku koji više vremena provodi pod kočnicom, a prenosi manje brzine kroz krivinu. Rossi, s druge strane, koči agresivnije, jače i kraće i prenosi više brzine kroz krivinu. I ako su se obojica složili da je napredak postignut u ovom segmentu, jasno je da ovaj korak ne znači obojici jednako. Vinales je na testu u Jerezu potvrdio isto što je rekao i u Valensiji, a to je da je vrlo optimističan povodom novog agregata i da smatra da je Yamaha na dobrom putu za 2019. S druge strane garaže, Rossi je posle testa u Valensiji bio vidno loše raspoložen jer Yamaha nije uspela da popravi njihov najveći problem, a to je izlazak iz krivine, kada prilikom dodavanja gasa zadnji točak previše proklizava i ne ubrzava onako kako bi trebao. Posle prvog dana u Jerezu, Rossi i dalje nije bio zadovoljan, dok je nakog drugog dana delovao u malo boljem raspoloženju jer su uspelo da pronađualo bolje podešavanje, zbog kojeg je imao bolji osećaj, ali je i dalje bio vrlo rezervisan.
Da Italijanski veteran ne priča u prazno, potvrdio je i Vinales, koji je i pored toga što je zadovoljan postignutim do sada, takođe izrazio zabrinutost povodom performansi Yamahe prilikom izlaska iz krivine. I pored toga, Vinales je zadovoljan tempom koji je imao, posebno na potrošenim gumama, i ubeđen je da Yamaha na dobrom putu za narednu godinu. I ako se Rossi nije u potpunosti složio sa time, oba vozača bila su prinuđena da odaberu jedno od dva ponuđena rešenja, kako bi Yamaha mogla za test u Maleziji, koji se održava početkom februara sledeće godine, da unapredi odabranu jedinicu i pokuša da reši probleme koji očigledno i dalje postoje.

Ducati

Za razliku od Yamahe, Ducati je na predsezonske testove došao spreman, sa već odabranim i pripremljenim agregatom za narednu godinu, što im je omogućilo da rade na nekim drugim stvarima. Dok je većina timova radila na unapređenu sistema koje inače ne možemo da vidimo, i koje primećuju samo vozači i vrlo iskusni tehničari koji znaju šta da posmatraju i osluškuju, Ducati je radio na nekim novim/starim tehnologijama koje su nam bile vrlo vidljive. Prvo što se primetilo je nešto što liči na noviaerodinamični paket na repnom delu motocikla koji je testirao Alvaro Bautista, koji se privremeni vratio u Ducati MotoGP ekipu kao zamena za Michele Pirra koji se oporavlja od operacije i Danilo Petrucci kao novi vozač fabričke ekipe.
Kao što možete videti sa fotografija ispod, ovo u suštini deluje kao dodatak za zadnje sedište na uličnim motociklima, ali naravno ima potpuno drugačiju svrhu. Svi koji redovno i detaljno prate MotoGP, znaju da se Michellinove gume dosta razlikuju od Bridgestonovih koje su korištene ranije. Sa Bridgestone gumam su se vozači najviše oslanjali na prednji pneumatik prilikom kočenja i svo opterećenje je moglo da se prebaci na prednji kraj. Sa Michelinom ovo nije slučaj, jer prednji pneumatik ne pruža toliko podrške i vrlo brzo se dolazi do granice koliko može da izdrži. Iz tog razloga su vozači promenili način na koji pristupaju krivini i prilikom kočenja u velikoj meri koriste zadnji pneumatik i zadnju kočnicu kako bi zaustavili motocikl. I ako je Ducati bio prilično tajnovit povodom ovog dela, prepostavljamo da su ova krilca na zadnjem delu tu kako bi se povećalo prjanjanje zadnjeg pneumatika prilikom kočenja i kako bi se poboljšala stabilnost na kočenju, što je nešto u čemu je Ducati već svakako dobar.
Druga inovacija koju je Ducati testirao je nešto što liči na plivajući sistem zadnje kočnice, što u stvari i nije toliko nova tehnologija ali su u Ducatiju odlučili da probaju da ožive i naravno unaprede već oprobanu tehnologiju. U suštini, kočioni sistem nije povezan na zadnju viljušku, već direktno na ram ili neki drugi čvrsti deo motocikla, čime se smanjuju sile koje deluju na zadnju viljušku i poboljšava se osećaj i stabilnost prilikom kočenja. Kako bi utvrdili koliko je ovaj sistem efektivan, Ducati je na zadnju viljušku montirao poseban senzor koji meri tačno koliko se viljuška pomera i koji uticaj imaju novi sistemi koji se testiraju.
Kao što smo i navikli. Ducati je ponovo bio najinovativniji proizvođač, kao i pre nekoliko godina kada su prvi predstavili krilca na prednjem kraju, nakon čega su i svi ostali proizvođači počeli da ih testiraju i na kraju koriste.

Honda

Kao i Ducati, i Honda je na ovaj test došla odlično pripremljena. Delovalo je kao da su u Japanskoj fabrici već odlučili koji agregat žele da korste i da su testirali novu šasiju kao i još nekoliko sitnih komponenti. Na primer, dok se Jorge Lorenzo privikavao na svoj novi motocikl i nije puno varirao sa komponentama, Marc Marquez je tesirao novu šasiju zajedno sa novim prednjim aerodinamičnim paketom, koji po izgledu vrlo blisko podseća na onaj sa Ducatija.
Koliko je Honda iz 2018. bolja od one iz 2017 govori i činjenca da je Takaaki Nakagami, koji je nasledio motocikl koji je prošle sezone koristio Cal Crutchlow, na kraju drugog dana testa u Jerezu napravio najbrže vreme, sa Marcom Marquezom na drugom mestu, dok je Jorge Lorenzo uspeo da odveze četvrti najbrži krug drugog dana. Kako što svi vozači vole da naglase, vremena tokom testiranja nisu relevantan znak nečije brzine, jer većina vozača ne pristupa testiranjima kao što inače pristupaju trkačkom vikendu i ne pokušavaju da odvezu najbrži krug već da testiraju nove komponente i staknu što bolji osećaj na motociklu, ali je i dalje Nakagamijev rezultat jasan znak da je Honda napravila veliki korak u napred u prehonde dve godine.

Suzuki

Suzuki je postigao jasan napredak prošle sezone, čemu u prilog govore i ukupno 9 podijuma za Rinsa i Iannonea u 2018. godini. Suzuki je uspeo da pornađe dobru konfiguraciju agregata prošle godine, a ove godine izgleda da će biti još bolji. Alex Rins je tokom oba testa imao priliku da proba i oceni novi agregat koji je Suzuki pripremio, i delovao je vrlo zadovoljno postignutim. Suzuki je zadržao agilnost i mekoću na dodavanju gasa što je bila njihova glavna prednost ove godine, a uspeli su da poprave performanse na pravcu, prvenstveno snagu na vrhu obrtaja i maksimalnu brzinu, oblast koja im je do sada bila problematična. Drugi Suzukijev fabrički vozač, novajlija Joan Mir, delovao je kao da se odmah odlično snašao na svom novom motociklu i uspeo je da ceo test odveze u odličnom ritmu, što je još jedan znak da ćemo naredne godine imati najverovatnije najkonkuretnije novajlije do sada.

KTM i Aprilia

Ova dva proizvođača su najmlađi timovi u MotoGP šampionatu i očigledno je da im je potrebnojoš vremena kako bi bili konkurenti Hondi, Yamahi, Ducatiju i Suzukiju. Međutim, obe fabrike su napravile korak u dobrom pravcu ove godine. KTM se proširio na 4 motocikla na startu za narednu godinu i to preuzimanjem jednog od najiskusnijih timova u šampionatu, Tech3. Takođe, proširili su svoj test tim koji će se sledeće godine sastojati od Mike Kalia, koji je vodio projekat do sada, i Danija Pedrose, koji je verovatno najbolji izbor za test vozača koji su mogli da naprave.
I Aprilia je najzad osnovala test tim za koji su angažovali Bradleya Smitha, verovatno tehničnki najbolje potkovanog vozača u šampionatu sa velikim iskustvom u razvijanju motocikala, zajedno sa Matteom Baioccom, Italijanskim test vozačem koji već dug sarađuje sa Aprilijom. Nažalost, Aleix Espargaro je ima stomačni virus tokom testa u Jerezu i prvog dana nije mogao uopšte da vozi, dok je drugog dana imao ograničeno vreme na motociklu. Andrea Iannone je posle samo 36 odvezenih krugova doživeo pad i povredio se, nakon čega je mora da odustane od ostatka testa. Ovo naravno nije doprinelo naporima Italijanske ekipe, ali nam je drago da vidimo da najzad počinju da rade ozbiljno na svom MotoGP projektu.

Što se ove godine tiče, MotoGP se povlači na zimski raspust i vratiće se na stazu tek 06.02.2019. u Maleziji, na stazi Sepnag za preposlednji predsezonski test kada bi trebali da dobije malo jasniju sliku šta konkretno možemo od koga da očekujemo u narednoj sezone, mada smo već sada prilično sigurni da će sledeća sezona biti jedan od najkonkurentnijih ikada.

U nastavku možete videti kombinovane rezultate oba dana testa na stazi Jerez: