Interesantna anegdota za sve ljubitelje dvotočkaša, ali i inženjeringa.

Svi znamo koliko su Suzuki Hayabusa ili Repsol Honda zapravo moćni motocikli, kao i da su to japanski motocikli, ali kako je Japan došao do statusa svetske sile u tom segmentu?

Foto: Photo by Leon Neal/Getty Image

Svi znamo koliko su Suzuki Hayabusa ili Repsol Honda zapravo moćni motocikli, kao i da su to japanski motocikli, ali kako je Japan došao do statusa svetske sile u tom segmentu?

Zbog ovoga se moramo vratiti na Drugi svetski rat. Japan ima prilično bogatu kulturu i dugu istoriju, radi se o ljudima koji su oduvek bili okrenuti duhovnoj borbi i borilačkim veštinama, a ništa ih nije impresioniralo kao pobede u vazduhoplovstvu u Drugom svetskom ratu.

Obarali su američke avione, njihove kamikaze su takođe odrađivale veliki posao, ali glavna stvar se dešavala na zemlji, tačnije u njihovim garažama gde su imali veliki broj vrhunski inženjera, specijalista za aerodinamiku.

Kada se rat završio, japanski car je bio prinuđen da potpiše kapitulaciju, a odmah nakon kapitulacije stigla je i zabrana Japanu – ne smeju da rade na avionima tokom narednih sedam godina.

Ovo je bilo kritično za Japan, pošto govorimo o vremenu kada su propelere počeli da menjaju motori, ali koliko god da su nazadovali među avijacijom, toliko su napredovali u automobilizmu, a posebno motociklima.

Verovali ili ne, aerodinamika motocikala je gotovo identična aerodinamici aviona, motocikli gotovo da lete po putu, a vazdušni pritisak se enormno povećava kada motocikl ide brže od tek 30 km/h, pa svaki dodatni km/h ima trostruko veću moć.

To upravo znači da motociklu treba više snage kako bi izneo otpor, pa tako dolazimo do situacije da motocikl koristi 80% snage kako bi se borio sa otporom vazduha i to pri brzini od 100 km/h. Recimo nešto slično turbulencijama u avionu. Zbog toga se dešavaju podrhtavanja i oni čudni zvuci ispod kacige.

Motocikli su drugačiji od aviona ili automobila po tome što je i vozač uključen u računicu kod otpora vazduha, a ljudsko telo je savršenog oblika za zaustavljanje protoka vazduha.

Turbulentni vazduh se u tim momentima ponaša kao tinejdžer – pun je energije i ni sam ne zna kuda ide, pa kada objekat u pokretu dođe do dodira sa putanjom tog vazduha, dolazi do određenih pomeranja, a čak i kada prođete iza vas ostaje vakuum, koji vam oduzima momentum.

U svetu trka se vozač koji se nalazi iza vas pozicionira tako da „pokupi“ sav ovaj „dobar vazduh“ koji mu daje dodatno ubrzanje i može da vas obiđe i to nazivamo zavetrinom.

Vazduh struji laminarno u ovim situacijama, što znači da se kreće pravolinijski, putanje se ne mešaju kao kod turbulentnog strujanja, a evo jednog primera laminarnog strujanja tečnosti, za one malo radoznalije.

Da se vratimo na temu sličnosti motocikala i aviona i to se vraćamo na sam početak. Braća Rajt su izmislila avion i oni su svom izumu prilazili kao biciklu, govorivši kako je ljudski um sjajan jer može da stvori nešto tako jednostavno, a tako komplikovano.

Sve je u balansu, protoku vazduha, ako pilot nakrivi krilo previše u stranu, avion će pasti i imaćemo tragediju. Ukoliko vozite motocikl i previše se nagnete na jednu stranu gotovo sigurno ćete pasti.

Dakle, veliki broj japanskih inženjera iz avijacije, ali i pilota su radili na motociklima i napravili zaista moćnu industriju, koja se na svetsko tržište posebno „progurala“ tokom pedesetih godina prošlog veka nakon popularnog filma „Wild One“ u kom glavnu ulogu tumači Marlon Brando, a 1959. godine Honda postaje svetski lider u motociklima.

U šezdesetim godinama su dvotaktni motori bili izuzetno popularni. Izum dolazi od nemačkog inženjera Danijela Zimermana, ali ga je „proslavio“ Suzuki koristeći ih na svetskom šampionatu u motociklizmu.

„Zahvaljujući“ Drugom svetskom ratu i General Motorsu koji je insistirao da se uvede sedmogodišnja zabrana Japanu za izradu aviona, ova azijska zemlja je postala sinonim za vozila na dva točka.

Koji je Vaš omiljeni motocikl?

Izvor: B92

Ostavi komentar