Od početka godine u Srbiji je u saobraćajnim nesrećama poginulo 70 ljudi. Policija je pojačala saobraćajne kontrole, a brzina i alkohol su i dalje najčešći uzrok stradanja na putevima. Kazne su, prethodnih godina, nekoliko puta pooštrene, međutim tužioci neretko traže, a sudije dosuđuju, sankcije ispod zakonskog minimuma. Da li bi oštrijim kažnjavanjem moglo da se stane na put vozačima nasilnicima?

Dvojica mladića jurila su ulicama i trkala se svojim automobilima. Jedan od njih naleteo je na automobil koji je vozila 43-godišnja žena. Ona je poginula, a 22-godišnji vozač, koji je ju udario, osuđen je na doživotnu kaznu zatvora, drugi, koji je tek učestvovao u nelegalnoj trci, iza rešetaka provešće tri godine. Takvu odluku doneo je sudija u nemačkom Kelnu.

I to nije prvi put, 2017. godine, u slučaju nalik ovom, i sudija iz Berlina okrivljenog vozača poslao je na doživotnu robiju. Iste nesreće dešavaju se i u Srbiji, međutim, okrivljeni ne bivaju tako kažnjeni.

Duško Antelj se posle saobraćajne nesreće 2012. na Avalskom putu probudio sa amputiranom nogom i teško povređenom levom rukom.

„Automobil preko pune linije, u nepreglednoj krivini, pretiče kolonu automobila, pravi direktan čeoni sudar sa mnom koji sam vozio motocikl, veštaci su kasnije utvrdili da je vozio brzinom višestruko većom od brzine propisane na toj deonici puta, gubim svest, a kasnije saznajem da je vozač pobegao sa lica mesta i pokušao da ukloni dokaze. Zamenik tužioca je tražio šest meseci oduzete vozačke dozvole i godinu i po dana uslovne kazne“, kaže Antelj.

Okrivljeni je za krivično delo osuđen na uslovnu kaznu i jednogodišnju zabranu vožnje automobila. Inače, da je policijska patrola zabeležila samo preticanje kolone vozila preko pune linije, okrivljeni bi za prekršaj proveo u zatvoru od mesec do dva meseca.

Obrazlažući izrečenu presudu, sudija je rekla da nije bilo umišljaja i da je to uzeto kao olakšavajuća okolnost. Bahati vozač se vratio na drum. Antelj je sa njim imao još jedan, slučajni susret, na auto-putu.

„Vozač automobila prelazi u zaustavnu traku i kreće preticanje zaustavnom trakom, i pogledam desno i utvrdim da je to dotični okrivljeni, koji nije znao da se nalazim u automobilu isopred njega“, priča Antelj.

N1: I dalje bahato vozi?

Antelj: Pa očigledno, čim je vozio kroz zaustavnu traku.

Kada se tokom nasilničke vožnje ili one pod dejstvom alkohola izazove nečija smrt maksimalna kazna je od 2 do 12 godina zatvora. Međutim, stručnjaci kažu da sudska praksa pokazuje da je život u Srbiji, kada je saobraćaj u pitanju, izuzetno jeftin.

„Kod nas je praksa da se prilikom izricanja kazne obraća pažnja kako će ona uticati na njega, okrivljenog, na njegov lični život, i to je u redu, ali ne obraća se pažnja, kod izricanja presude, a šta je sa žrtvom saobraćajne nezgode, sa njegovom porodicom, ako je čovek poginuo“, kaže Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

I ne samo da su sudije blage prema okrivljenima, već i tužioci retko traže visoke kazne. Nekada se kao umišljaj u saobraćaju registrovalo samo kada je vozač pijan.

Vladimir Vukčević (nekadašnji tužilac za ratne zločine) bio je prvi tužilac koji je 1997. godine podigao optužnicu za eventualni umišljaj vozaču „poršea“, koji nije bio pijan, ali je tokom trke, oko 2 ujutru, sa još jednim vozačem izazvao nesreću u Terazijskom tunelu, kada su poginula trojica mladića.

„Tu su stanice za poslednju vožnju prema obodima grada, da je on bio svestan toga, svestan rizika da može da izazove saobraćajnu nezgodu, i da je taj rizik prihvatio. Ja sam tu optužnicu konstruisao i smatrao sam da je to drastično kršenje saobraćajnih propisa i on je dobio deset ili devet godina zatvora, i Vrhovni sud je potvrdio“, navodi Vukčević.

N1: To je za ono vreme bila visoka kazna?

Vukčević: I za ono i za ovo vreme.

Međutim, ono što je uobičajeno bilo i za ono, a i za ovo vreme dogodilo se i tužiocu Vukčeviću.

„Ponuđeno mi je bilo 150 hiljada maraka u to vreme, i kaže to je početno. Trebalo je samo da se složim sa predlogom odbrane da se uradi ponovno tehničko veštačenje ‘poršea’ i da ispadne da je navodno neki osigurač sa leve strane pukao, jer je auto skrenuo u levu stranu i sudarilo se sa vozilom iz suprotnog pravca“, kaže Vukčević.

Mito je odbio, jer kako kaže – mrtvim glavama se ne trguje. Dobio je sat sa posvetom roditelja poginulih mladića, kojima je jedina uteha bila da onaj koji je izazvao nesreću bude i adekvatno kažnjen.

Tužilac Vukčević kaže da njegove kolege ne smeju da zaborave da neretko posle nesreća, oni ostaju jedini glas u ime žrtava.

Izvor: N1

Ostavi komentar

Ostavi komentar