Pored toga što je vožnja bicikla zdrava, ona je i ekonomična, pa većina evropskih zemalja ulaže napore da popularizuje ovaj tip prevoza, ali i načina rekreacije i sporta.

Nikola Pešić iz Zrenjanina, iako ne dolazi iz ovog dela „ekološki savesne“ Evrope, ima naviku da, kad god mu obaveze to dozvole, zajaše svoj bajs, pa prevaljuje stotine kilometara u potrazi za avanturom.

Foto: Facebook/Nikola Pešić

Nikola (26) rođen je i živi u Zrenjaninu, završio je Računarstvo na Visokoj tehničkoj školi i bavi se programiranjem, međutim više od računara voli da istražuje i upoznaje prirodu, ljude i nove, interesantne predele do kojih dolazi na dva točka.

– Biciklizam sam zavoleo od malih nogu, ali rekreativno sam počeo da se bavim 2014. godine kada sam kupio bicikl na kojem sam i išao na moje avanture po Srbiji i do Crnog mora. S obzirom da vozim svaki dan i da ture često prelaze 100km rekao bih da je ovo profesionalno-rekreativno bavljenje biciklizmom – našalio se ovaj biciklista.

Avantura od 37 dana i 2.043 kilometra

Ideja za obilazak Srbije prošlo leto, došla je spontano. Samim tim što voli prirodu i biciklizam odlučio se na ovaj poduhvat. Pripreme su trajale šest meseci, a kada je drugima saopštio svoj plan krenula je lavina komentara.

Svoju avanturu – put od preko 2.000 kilometara započeo je iz rodnog Zrenjanina i obišao Suboticu, Niš, Valjevo, Kladovo i druga mesta.

– U proseku sam dnevno vozio oko 70 kilometara pošto sam morao da mislim na pripremanje hrane, traženje mesta za kampovanje, raspakivanje i postavljanje šatora, razgledanje gradova. Ne mogu da kažem da vožnja nije bila zahtevna, izgubio sam 10 kilograma, dosta puta gurao bicikl po brdima, pošto sam nosio 30 kilograma tereta. Ali kad se sve sabere, ne žalim ni za čim. Srbija je zaista prelepa zemlja i preporučujem svima da posete što više mesta i turističkih destinacija – kaže Pešić.

Priznaje da je bilo raznih situacija, od vremenskih nepogoda jake kiše praćene gradom, do neudobnih predela za spavanje u brdovitim i šumovitim krajevima. Dodaje da nije imao strah od divljih životinja, već od ljudi.

– Hranio sam se po lokalnim prodavnicama, jer nisam imao budžet da se hranim u restoranima. Jeo sam jabuke, šljive i bobice koje sam nalazio u prirodi i voćnjacima. Bila je i situacija kada sam obeležio hiljaditi kilometar, otišao sam u restoran u Krupajskom vrelu i počastio se – priča Nikola.

Kako kaže, najveći utisak od prirodnih bogatstava na njega ostavili su Krupajsko vrelo i Đerdapska klisura.

– Rado bih se vratio i na Palić, u Niš, Golubac. Najbolji kontakt sa ljudima sam imao u Valjevu, gde su me dočekali zaista kao pravog avanturistu. Seo sam malo da se odmorim u jednom parku, a onda su počeli da mi prilaze ljudi. Odjednom se stvorila grupa od desetak ljudi, od kojih je svako imao da mi postavi neko pitanje, imao sam utisak kao da sam na konferenciji za medije – priča Pešić.

Vožnja uz Dunav i obilazak regiona

– Dve nedelje nakon što sam se vratio sa avanture po Srbiji, zajedno sa još dva prijatelja otišao sam do Crnog mora. Vozili smo uz Dunav kroz Srbiju, jednim delom kroz Bugarsku i celim tokom Dunava do Konstance u Rumuniji – kaže Nikola.

Tamo su ostali samo dva dana, zbog kratkih godišnjih odmora, a zatim se vozom vratili do Temišvara i nastavili vožnju od 100 kilometara do kuće.

– Ove godine sam planirao da obiđem Hrvatsku, Mađarsku i Rumuniju, rutu od 1.200 km, ali zbog situacije sa pandemijom i dotrajalom opremom, mislim da to ipak neće biti moguće. S obzirom da sam od ove godine i član planinarskog kluba iz Zrenjanina, često odlazim i na planine u regionu, tako da sve što ne mogu biciklom, rado prelazim u planinarskim cipelama. Imam veliku želju i volju za putovanjima i avanturom, naravno, problem su finansije i slobodno vreme koje je potrebno dobro isplanirati, sve ostalo je samo pozivna energija i želja za istraživanjem – zaključuje Nikola.

Izvor: Srbija danas

Ostavite odgovor na Anonimni X

Ostavi komentar