U Beogradu je, u okviru projekta „Bicikl je zakon“, danas održana konferencija za štampu udruženja građana Ulice za bicikliste, povodom zahteva za izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja.

Foto: UG Ulice za bicikliste

Konferenciji su prisustvovali predstavnici nekoliko najznačajnijih biciklističkih udurženja iz Srbije, Zoran Bukvić iz Ulice za bicikliste iz Beograda, Marko Trifković iz Novosadske biciklističke inicijative i Dragan Jovanović iz udruženja Vozi ulice iz Šapca.

Marko Trifković je istakao da smo svedoci situacije u društvu da se smatra kako biciklistička udruženja traže mnogo ovim izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja. Međutim, Trifković je istakao da su svi modeli argumentovani i isprobani, te da postoje u drugim pravnim sistemima i pokazali su se kao veoma dobri. Trifković je dalje nastavio da je to što se traži minimum i zapravo veoma konzervativan pristup biciklističkom saobraćaju.

On je podvukao da se ipak ostavilo na slobodan izbor lokalnim samoupravama da same odluče da li će i koje jednosmerne ulice biti otvorene u suprotnom smeru za bicikliste, kao i da se same pozabave problemom žutih traka u gradovima. Pozvao je predstavnike lokalnih samouprava na dijalog, te da prostora za njega ima još dosta, te da uz saradnju sa institucijama nije teško da postanemo zemlja koja unapređuje biciklisitčki saobraćaj i ide ka tome da se ugleda na Holandiju ili Dansku.

Trifković je istakao je važnu činjenicu da privreda pokazuje značajno interesovanje proizvodnju i prodaju bicikala. Ponuda i potražnja u ovim vremenima su skočile, na servise se čeka i do nekoliko nedelja, te da čitave porodice dolaze i kupuju bicikle. Institucije i durštvo stoga moraju razmišljati gde će mladi voziti bicikle i učiti da voze. Iako udruženja smatraju da neće svi oni ostati na ulicama, učenjem biciklisitčke kulture oni će ostati senzibilisani za druge bicikliste na ulici. Potrebno je da država ohrabri i podrži kupovinu bicikala, istakao je on.

Na kraju svog izlaganja, Trifković je zaključio da postoji problem shvatanja u društvu šta je rekreacija i sport, a šta funkcionalnost saobraćaja i urbana mobilnost kad se radi o bicikliranju, te da postoji mnoštvo nejasnoća i kontradiktornosti u Zakonu o bezbednosti saobraćaja, i naveo da su prema postojećim regulativama žute trake rezervisane samo i isključivo za javni prevoz, a zatim postoji kontradiktorna odredba da onda biciklista sme da vozi do jedan metar od ivice kolovoza. Obe odredbe se kose jedna sa drugom, istakao je on.

Dragan Jovanović se nadovezao na izlaganje te istakao da su dva najveća problema biciklističkog saobraćaja trenutno u Srbiji zakonski propisi i biciklistička infrastruktura. Saobraćajni establišment trenutno ne percipira biciklizam kao jednaki vid saobraćaja zajedno sa drugim. Problemi i izazovi postoje i u domenu pravnih propisa, te je on istakao da je potrebno da se savladaju postojeći problemi i poboljša zakonska regulativa, da bi se zatim sredili i infrastrukturni problemi. U Šapcu je trenutno jedan od najvećih procenata građana koji učestvuju u saobraćaju kao biciklisti, i to 15%.

Jovanović je dao slikovit cilj šta je ideja inicijative, a to je da svako od nas treba da se zalaže za takve uslove za bicikliste da može da pusti svoje dete kroz grad biciklom i da se ne plaši za njegovu bezbednost u saobraćaju. Trenutno imamo situaciju da i najobičnija aktivnost kao što je biciklizam, kroz grad predstavlja opasnost i izazov. Ona se predstavlja opasnom u medijima, u društvu i to je nešto što moramo menjati. Pogotovo kada imamo situaciju da zbog većih gužvi u saobraćaju raste broj biciklista na ulicama, i da je to slučaj sa svim gradovima u Srbiji. Broje ohrabruju, istakao je Jovanović.

Jovanović se složio sa ostalim govornicima, da se se konzervativno pristupa zakonskim regulativama, te je dao primer da je se trenutno smatra da je bezbedno preticanje bicikliste ono kada biciklista ne doživi nezgodu. Rastojanje od jednog metra je neophodno i zbog toga što biciklista tokom vožnje nailazi na različite prepreke, rupe, blato, kamenje, te je neophodno da vozači automobila ili autobusa budu senzitivniji za poštovanje ove odredbe.

Na kraju, Jovanović je istakao da je bezbedna ulica ona gde ćeš da pustiš svoje dete. Potrebno je da se postigne i subjektivna bezbednost građana i biciklista, da građani i biciklisti pogledaju ulicu u gradu i da joj veruju, te da ulice naših gradova moraju biti iknluzivne. Potrebno je da se čak i neiskusni biciklisti osećaju bezbedno. Zbog toga, potrebno je da imamo minimum referenci, da bismo i vozače automobila i kamiona ohrabrili da poštuju bicikliste, istakao je on.

Dva predloga

Problem, beogradski, problem vožnje kroz žute trake. trenutno biciklistim nije dozvoljeno da se voze ZT trenutno nije definisano kuda on može da se kreće, trenutno je definisano da se on kreće susednom trakom, između vozila javnog prevoza, autobusa i automobila što je izuzetno opasno. Na taj načim biciklisti se proteruju iz centra grada.  UZB je izašao sa dva predloga za unapređenje biciklističkog transporta u centru grada, ili da se u Zakonu izmeni i dopusti da biciklisti koriste žute trake, ili da se iscrtaju biciklističke trake u centru grada.

Ako je saobraćaj bezbedniji za bicikliste, onda je bezbedniji za sve.  Potrebno je posmatrati kako sistem može da reši i unapredi bezbednost biciklista. Potrebno da je saobraćaja policija bolje kontroliše vozače automobila i odstojanje od jednog metra od bicikliste.

Autor:  Danas Online

Ostavi komentar

Ostavi komentar